Потрага за новим надбискупом Кентерберија
Дуга потрага Цркве Енглеске за новим поглаварем требало би да се заврши у петак, уз наду да ће следећи надбискуп Кентерберија помоћи Цркви да се опорави од скандала и води глобални англикански покрет кроз неслагања око питања секса и рода. Бивши надбискуп, Џастин Велби, најавио је оставку у новембру након што је независна истрага утврдила да није пријавио полицији серијско физичко и сексуално злостављање које је починио волонтер у хришћанским летњим камповима, чим је постао свестан тога. Најава новог надбискупа Кентерберија очекује се у петак, а овај духовни вођа Цркве Енглеске, и симболички поглавар светске Англиканске заједнице, мораће да се суочи са забринутошћу да црквени лидери нису учинили довољно да искорене скандале сексуалног злостављања који муче Цркву више од деценије.
Изазови, злоупотреба, опадање и поделе
Велбијев наследник ће се такође суочити са поделама у вези са третманом жена и ЛГБТК особа. Ендру Грејстоун, заговорник преживелих црквеног злостављања, изјавио је за британско Удружење новинара да ће се нови надбискуп суочити са опадањем посећености цркве, надуваним руководећим структурама и свађом свештенства око тога „шта људи раде у спаваћој соби“, али да је највећи изазов за новог надбискупа „враћање поверења након деценије скандала злостављања“. Иако ће избор новог надбискупа бити донет у Енглеској и ратификован од стране краља Чарлса III, он ће имати последице широм света, будући да Англиканска заједница има преко 85 милиона чланова широм 165 земаља, укључујући Епископалну цркву у Сједињеним Државама, при чему се надбискуп Кентерберија сматра првим међу једнакима.
Маратонски процес избора
Заборавите на било какву дводневну конклаву праћену димом, попут оне која је у мају изабрала папу Лава XIV за вођу Римокатоличке цркве. Процес избора следећег вође Цркве Енглеске био је једанаестомесечни маратон којим је председавао комитет од око 20 људи, на челу са бившим генералним директором МИ5, британске домаће обавештајне агенције. Џорџ Грос, стручњак за монархију и савремену религиозну мисао са Кингс колеџа у Лондону, изјавио је да, док је папа изабран брзо, избор надбискупа Кентерберија, што је многи виде као релативно еквивалентну позицију, траје месецима.
Непрозиран систем и жене кандидати
Овај процес није најтранспарентнији. Не постоји објављени ужи избор кандидата, нити отворено гласање. То је више спор процес испитивања различитих интересних група како би се дошло до тога који од тренутних бискупа би могао да води Цркву напред. Две од најчешће помињаних кандидата ове године су жене. То би била велика прекретница за Цркву која је прве жене свештенике рукоположила 1994. године, а прву жену бискупа 2015. године. Грос је поставио питање: „А ако можете имати жену премијера, имате жену монарха... зашто не можете имати жену надбискупа Кентерберија?“ Истакао је да би то био веома значајан тренутак ако се догоди.
Потенцијални кандидати
Једна од оних за које се сматра да су у конкуренцији је Гули Френсис-Декани, бискуп Челмсфорда, бивша избеглица која је са породицом побегла из Ирана након Иранске револуције 1980. године. Усред глобалне дебате о имиграцији, Френсис-Декани је рекла да има „осећај за стварну трауму коју су доживели многи тражиоци азила“. Други кандидати који се спомињу за ову улогу укључују бискупа Глостера, Рејчел Трвик, која је ушла у историју 2015. године поставши прва жена бискуп у Дому лордова. Међу онима за које се такође сматра да су у трци је и бискуп Бата и Велса, Мајкл Бизли, бивши епидемиолог који је помогао Цркви да преброди пандемију Ковид-19.
0 Коментари