Апел Рохиња за међународну интервенцију
На првом састанку Уједињених нација на високом нивоу посвећеном тешком положају Рохиња муслимана, припадници ове етничке мањине апеловали су на међународну заједницу да спречи масовна убиства која се дешавају у Мјанмару и да помогне прогоњеној групи да живи нормалним животом. Ваи Ваи Ну, оснивачица Мреже за мир жена у Мјанмару, истакла је да Рохиње и друге мањине трпе деценије расељавања, угњетавања и насиља без адекватне реакције на утврђене чињенице да су жртве геноцида, наглашавајући да се тај циклус мора окончати. Будистичка већина у Мјанмару дуго је сматрала муслиманску мањину Рохиња „Бенгалцима“ из Бангладеша, иако њихове породице живе у земљи генерацијама, а готово свима је одбијено држављанство од 1982. године.
Егзодус и оптужбе за геноцид
У августу 2017. године, напади рохињaнске побуњеничке групе на безбедносно особље Мјанмара покренули су бруталну војну кампању која је најмање 740.000 Рохиња протерала у Бангладеш. Војска је оптужена за масовна силовања, убиства и паљење села, а размере ове операције довеле су до оптужби за етничко чишћење и геноцид од стране међународне заједнице, укључујући УН. Сједињене Државе су 2022. године донеле одлуку да су припадници мјанмарске војске починили злочине против човечности и геноцид над Рохињама. Филипо Гранди, шеф УН за избеглице, известио је да Бангладеш тренутно прима близу 1,2 милиона рохињaнских избеглица, док је од поновног избијања борби у Ракинеу 2024. године додатних 150.000 потражило сигурност у суседној земљи.
Криза и даља дискриминација у Ракинеу
Мјанмар је погођен насиљем откако је војска сменила изабрану владу Аунг Сан Су Ћи у фебруару 2021. године, што је покренуло оружани отпор про-демократских герилаца и оружаних снага етничких мањина, укључујући и западну државу Ракине, где десетине хиљада Рохиња и даље живе, многи заточени у камповима. Иако Армија Аракана, добро наоружано крило етничке мањине Ракине која тражи аутономију, сада контролише готово целу државу Ракине, ситуација за Рохиње се није побољшала. Они су и даље суочени са дискриминацијом, паљењем села, искључењем из рада, забраном слободног кретања, ограниченим образовањем и здравственом негом, и претњом хапшења. Гранди је додао да су изложени присилном раду и регрутовању, а њихови животи су свакодневно дефинисани расизмом и страхом.
Предстојећи избори и политички застој
Специјална изасланица УН за Мјанмар, Џули Бишоп, изјавила је да постоји мало назнака да би политичка криза могла бити решена, јер не постоји договорени прекид ватре, пут ка миру или политичко решење. Влада се припрема за изборе који почињу крајем децембра, али високи комесар УН за људска права, Волкер Турк, упозорио је да они неће одражавати вољу народа нити створити темељ за трајан мир. Избори ће се одржати под војном контролом, Рохиње не могу гласати јер су лишени држављанства, а етничке партије Ракине су дисквалификоване.
Захтеви Рохиња за самоопредељење и заштиту
Рофик Хусон, оснивач Мреже за мир младих Аракана, рекао је да је упркос деценијама прогона, „најдубља жеља“ Рохиња да живе у својој прапостојбини, Мјанмару, у миру и сигурности. Међутим, нагласио је да то није могуће без међународне подршке и притиска, позивајући на стварање заштићене зоне под надзором УН у северној држави Ракине дуж границе са Бангладешом. Маунг Саведола, оснивач Мреже студената Рохиња, истакао је да без самоопредељења за Рохиње и међународне заштите у Ракинеу не може бити трајног мира, а Генерална скупштина је завршена обећањем Аналене Бербок о даљем акционо оријентисаном праћењу.
0 Коментари