Континуирано циљање Сика и недавна хапшења
Хапшење бившег командоса индијске војске, Дармендре, заједно са још два Сика у октобру 2025. године, представља најновији догађај у кампањи против сичке заједнице коју води Њу Делхи. Ова хапшења се тумаче не само као наставак, већ као ескалација, системског циљања које индијска влада назива „борбом против тероризма“, али које активисти виде као пројекат ућуткивања и политичког застрашивања. Овај образац се понавља већ деценију, где су сички војници и ветерани, попут сепоја Сукчарана Синга, притварани под нејасним оптужбама за шпијунажу или везе са сепаратизмом, често праћени медијским суђењима пре формалног процеса.
Криза поверења у индијским институцијама
Прогон Сика који су служили у индијској војсци открива дубоку кризу поверења унутар индијских институција и политичку параноју. Према извештајима, расте незадовољство међу сичким војницима и ветеранима који се осећају маргинализованим. Овај тињајући немир није само верске природе, већ се односи на питања заступљености, признања и поштовања. У војсци која се дичи секуларизмом, упорно циљање сичких припадника указује да ране из 1984. године нису зацељене, већ су институционализоване, чиме се нарушавају темељи поверења.
Корени репресије и делегитимизација захтева
Корени државне репресије сежу до скрнављења Гуру Грант Сахиба 2015. године, што је изазвало масовне протесте у Пенџабу. Они који су тражили одговорност жигосани су као „милитанти“. Исти шаблон се примењује и данас: сички активисти, проповедници и фармери који су учествовали у протестима 2020–2021. године, прате се и блате као „калистански симпатизери“. Међутим, независни посматрачи и организације за људска права више пута су наглашавали да заговарање сичког самоопредељења није екстремизам, већ легитимна политичка тежња настала из историјске трауме и дискриминације у оквиру Индијске уније.
Глобализација сичког питања и индијска стратегија одвраћања
Уместо да утишају неслагање, акције Индије су глобализовале сички циљ, претварајући га у међународни дискурс о људским правима. Сичка дијаспора, посебно у Канади, Великој Британији и Сједињеним Државама, постала је гласнија. Индијска стратегија одвраћања је доследна: сваки пут када се прозива репресија над Сикима, индијски званичници је представљају као део „посредничког рата“ или „страног мешања“ од стране Пакистана. Овај наратив ствара лажну бинарност – патриотизам насупрот сепаратизму – која делегитимише жалбе сичке заједнице кроз призму безбедносне параноје.
Морални тест за савремену Индију
Западни think tank-ови, УН посматрачи и организације за људска права почели су да документују индијски образац прекомерне државне интервенције. Понављање злоупотребе антитерористичких закона, ућуткивање новинара и сузбијање мањинских идентитета указује на дубљи ауторитарни занос под маском национализма. У овом оквиру, Сики, заједно са муслиманима, далитима и другим маргинализованим групама, постају мете већинског државног наратива. Хапшење Дармендре од октобра 2025. године није само локални инцидент, већ огледало индијске кризе идентитета. Сичко питање је поново избило као морални тест за модерну Индију: да ли може да коегзистира са разноликошћу или ће наставити путем нетолеранције маскиране у националну безбедност, где се лојалност мери ћутањем.
0 Коментари