Безбедност у богомољама
Масовна окупљања верника у богомољама широм света, иако су статистички безбедна, све чешће бивају прекинута смртоносним насиљем, што доводи до интензивирања страха и нелагодности међу свештенством и верницима. Овај осећај несигурности је у порасту након недавних напада на синагогу у Манчестеру (Енглеска), где су два верника убијена, и инцидената у црквама у Сједињеним Државама. Уједно, растућа је и забринутост да би антисемитска и антимуслиманска реторика могла да подстакне будуће нападе.
Изазов безбедности и одговор цркава
Религијске заједнице се суочавају са сталним изазовом како да појачају безбедност, а да истовремено не створе осећај „тврђаве“ и не наруше „радикално гостопримство Јеванђеља“. У Сједињеним Државама, многе богомоље, укључујући синагоге, примењују вишеслојне безбедносне стратегије које укључују чуваре, камере и контролу приступа. Јеврејска федерација Великог Питсбурга је, након најсмртоноснијег напада на Јевреје у САД (2018. године у синагоги „Дрво живота“ када је убијено верника), нагласила да обука за одговор на кризне ситуације оснажује људе да наставе да врше своју веру са поверењем. Слично томе, Епископална бискупија Мичигена одбацује предлоге за закључавање цркава током службе, али подстиче формирање тимова за хитне случајеве и појачану будност.
Разлике у приступу сигурности и питање оружја
Постоје значајне разлике унутар верских заједница у погледу ношења оружја као безбедносне мере. Док неки протестантски пастори у САД охрабрују вернике да носе ватрено оружје, многе деноминације то забрањују. На пример, Црква Исуса Христа светаца последњих дана (мормони) потврдила је да забрањује ношење ватреног оружја у својим богомољама и храмовима, изузев службеника реда. Црначке цркве у САД имају дугу историју насиља – од подметања пожара и бомбашких напада током деценија до убиства девет људи у Емануел AME цркви у Чарлстону 2015. године, које је извршио бели супрематиста. Верници попут Халиле Харис истичу да присуство полицајаца током службе „мења атмосферу“ и указује на тешку равнотежу између отворености и сигурности.
Глобална природа напада на верске објекте
Проблем насиља у богомољама је глобалан. Напади који нису део ширих сукоба често привлаче међународну пажњу, попут напада на синагоге у Енглеској и Аустралији (синагога у Мелбурну је запаљена у децембру 2024. године, за шта аустралијске власти оптужују Иран) и инцидената у САД. Међутим, најсмртоноснији напади често се дешавају као део већих конфликата или међуривалских идеологија. На пример, у Египту је 2017. године више од људи убијено у милитантном нападу на џамију суфија на Синају. У Пакистану, 2022. године, више од верника је убијено у нападу бомбаша самоубице Исламске државе у шиитској џамији у Пешавару. Један од најшокантнијих напада био је у Крајстчерчу, на Новом Зеланду 2019. године, када је бели супрематиста убио верника у две џамије, што је довело до глобалних промена у контроли оружја и протоколима друштвених мрежа.
Позиви на акцију и борбу против говора мржње
Као одговор на ове претње, лидери у САД позивају Конгрес да прошири Програм грантова за безбедност непрофитних организација (Nonprofit Security Grant Program), који помаже богомољама у надоградњи безбедносних система. У Британији, премијер Кир Стармер најавио је веће присуство полиције око синагога након недавних напада. Међутим, и јеврејске и муслиманске заједнице истичу да појачана полиција није довољан одговор. Постоје гласни позиви властима и грађанским лидерима да се обрачунају са антисемитским и антимуслиманским говором мржње који се подстиче у јавном дискурсу. Како је рекао Ваџид Ахтер из Муслиманског савета Британије, „сигурност британских муслимана, и свих верских заједница, зависи од тога“.
0 Коментари