Цар за сва годишња доба

Олтар мира: архитектонско и политичко ремек-дело

Олтар мира, саграђен од карарског мермера током прве половине Августове владавине, није само монументална грађевина већ и моћан симбол Pax Romana (Римског мира). Наручен је од стране Сената 13. п.н.е., након Августовог повратка из војних кампања у Галији и Хиспанији. Рељефи на олтару приказују темеље Рима (Ромул и Рем, Енеја) и царску поворку, а посебно су значајни сложени прикази природе, попут „дрволиких лоза из широких акантусових чашица”. Олтар је био део ширег Августовог градитељског програма, чији је циљ био да учврсти његов статус императора и врховног свештеника (Pontifex Maximus).

Мистериозна богиња и Космички Ред

Централни панел на задњем улазу приказује мистериозну богињу, коју већина тумачи као Пакс (Мир), персонификацију квалитета који је Август промовисао, уместо Венере или Телус. Пакс је у грчкој митологији позната као Ејрена, једна од Хора, богиња Реда (Евномија) и Правде (Дике). Хоре су касније еволуирале у персонификације годишњих доба (пролеће, лето, јесен, зима), чиме су постале синоним за раст, плодност и циклични проток времена. Богиња Пакс је приказана као „богиња за сва годишња доба”, окружена симболима плодности (деца, биљке, животиње) који сугеришу изобиље и мир који доноси Августова владавина.

Политичка манипулација природом и временом

Поред олтара стајао је обелиск из Египта, који је функционисао као монументални сунчани сат (гномон) постављен на плочи (соларијуму). Откриће археолога Едмунда Бухнера показује да је сенка гномона падала на обележене знакове зодијака и етезијске ветрове, што је упућивало на „модел савршеног поретка”. Што је још важније, сенка је падала тачно на улаз Олтара на дан јесење равнодневнице, 23. септембра, што је био и Августов рођендан. Ово је симболично интегрисало царево рођење у хронологију природе, указујући да његова власт црпи снагу из самих сила природе и времена.

Хоре, космос и пропаганда

Богињу Пакс прате две женске фигуре које седе на животињама – лабуду (Cycnus) на левој и морској неман (Cetus) на десној страни. Ове животиње представљају Августову доминацију копном и морем (terra marique), што се односи на његову победу код Акцијума 31. п.н.е. Међутим, оне имају и космичко значење: лабуд и морска неман су симболи сазвежђа који, заједно са Девицом (Virgo) и Близанцима (Gemini), симболизују четири компасне тачке ноћног неба и годишња доба. Овај приказ није само уметнички већ и пропагандни, наглашавајући да је Август „господар годишњих доба”, а да је Римска хегемонија глобална.

Моћ изобиља и заветна порука

Аграрно римско друштво, чији нижи слојеви су зависили од плодности земље, било је веома пријемчиво за Августово обећање контроле над природним силама. Песници попут Хорација и Вергилија су такође величали ново доба изобиља и мира. Хорације је у својим одама величао цара и молио се за плодност земље, док је Вергилије у „Георгикама” величао Августа као „даваоца прираста”. Олтар мира није само изражавао доктрину хармоније са природом већ је слао поруку да Августов pax – мир под његовим условима – доноси поредак, плодност и сигурност након хаоса грађанских ратова.