Концепт и порекло
Алаја-виђњана, или „складишна свест“, је концепција несвесних менталних процеса коју је развила јогачара школа индијског будизма између 3. и 5. века после Христа. Овај концепт је настао као одговор на проблеме континуитета кармичког потенцијала и латентних афликција у тренуцима када је ум у „непостојаном“ стању, а управо се ти потенцијали морају пренети током самсаричког постојања. Алаја-виђњана се појављује у списима као што су „Самдинримочана Сутра“ и „Ланкаватара Сутра“, а систематски су је обрадили учењаци попут Асанге и Васубандхуа.
Функција и карактеристике
Алаја-виђњана функционише као непрекидна, сублиминална свест која служи као основа за шест традиционалних свести (тзв. манифестне свести). Она истовремено подржава и информише све тренутке манифестне свести. У класичним јогачара списима, алаја свест се описује као она која настаје у зависности од чулних и когнитивних формација, а такође и од сопственог сублиминалног когнитивног објекта, тј. нејасне перцепције спољашњег света. Свест алаја се „развија и увећава“ због семена (бија) кармичког потенцијала и склоности које су се акумулирале од „почетка без почетка“. Ова „складишна свест“ делује као место где се чувају семена за будуће манифестације афликција или кармичких резултата.
Однос према сопству и свету
Будући да алаја-виђњана служи као „субјект самсаре“, сензитивна бића је често погрешно доживљавају као суштинско „сопство“ (атамадришити), што је облик незнања (авидја). Овај погрешни поглед је касније довео до концептуализације седме, афликтивне менталне свести (клишта-манас), чиме је алаја-виђњана постала осма свест. Шире гледано, Асанга описује како алаја свест помаже у обликовању нашег заједничког света. Наш свет изгледа слично нама јер смо акумулирали сличну карму, што доводи до сличних когнитивних формација и искустава. Због тога се алаја-виђњана назива „умом са свим семенима“ (сарвабијака-чита).
Теолошке варијације и тумачења
Због метафора које се користе за описивање алаје као „складишта“ које складишти „семена“, овај концепт је често тумачен као фундаментални ум из којег настаје цео свет. Ово тумачење је посебно наглашено у кинеском и тибетанском будизму, где је алаја-виђњана идентификована са татагата-гарба, „матрцом Татагате“. Међутим, ова идентификација није присутна у класичним индијским списима јогачаре. Каснији преводиоци, попут Парамартхе и Сјуенцанга, покушали су да реше ову дилему, па је Парамартха увео додатну, девету, неупрљану свест (амала-виђњана), док је Сјуенцанг настојао да врати првобитно тумачење алаја-виђњане као места упрљане свести.
Значај и закључак
Алаја-виђњана је кључни концепт у будистичкој сотириологији и анализи ума, али његово тумачење значајно варира у зависности од историјског периода, школе и текста. Док је у свом изворном индијском облику била дефинисана као корен самсаре, касније је, нарочито у источноазијском будизму, била поистовећена са просветљењем и будинском природом. Ове варијације указују на сложеност будистичке мисли и развоја идеја о уму и свести.
0 Коментари