Tакфир. Појам и историјска употреба
Tакфир је у исламском праву проглашење неког муслимана неверником. Овај чин носи изузетно тешке последице и вековима је био предмет крајњег опреза међу исламским учењацима. Право на проглашавање такфира припадало је искључиво ученим и признатим стручњацима за Куран и Сунет, који су ту моћ користили само у најозбиљнијим случајевима, уз дубоко промишљање и поштовање сложених правних принципа. Сам пророк Мухамед је упозорио да лажно оптуживање другог муслимана за неверовање представља велики грех који се враћа на онога који оптужује, наглашавајући потребу за крајњом уздржаношћу у овој ствари.
Злоупотреба такфира од стране екстремистичких група
У данашњем муслиманском свету, традиција опреза у примени такфира је нагло ослабила. Екстремистичке групе и самозвани екстремисти су претворили такфир у оружје, користећи га несмотрено за оправдање насиља, делегитимизацију политичких противника и изазивање подела унутар муслиманске заједнице. Ова злоупотреба је посебно видљива у земљама попут Авганистана под влашћу талибана, где се политичко неслагање често изједначава са јереси. Такво неодговорно позивање на такфир подстиче сукобе, терористичке нападе и деценијама дуг циклус побуна и одмазди.
Последице такфира по друштво
Проблем злоупотребе такфира не своди се само на теологију, већ озбиљно угрожава темеље муслиманских друштава. Када право на доношење ове пресуде преузму масе или наоружане групе, правни поредак пропада и претвара се у самовољу и линч. У државама попут Пакистана, оптужбе за богохуљење или неверовање често воде ка смртоносном насиљу, где бесне масе убијају оптужене пре него што се уопште окупе судови. Свака оптужба постаје оправдање за убиство, а свако неслагање у мишљењу може бити потенцијална смртна казна.
Такфир и улога институција
Исламска традиција је с правом поверила моћ проглашења такфира квалификованим учењацима и исламским судовима. Само уз помоћ институционалног ауторитета могуће је осигурати да се такве пресуде доносе са пажњом, узимајући у обзир контекст и уз одговарајућу одговорност. Ово није само теолошко питање, већ питање опстанка друштва. Без одговарајућих заштитних мера, такфир постаје попут ватре у рукама детета – она сигурно уништава и оптуженог и онога ко оптужује.
Неопходност реакције и пут ка будућности
Да би се супротставиле овој претњи, муслиманске државе морају да поврате верски и морални ауторитет од екстремиста. То подразумева успостављање чврстих правних оквира, подршку верском образовању које се заснива на класичним учењима и снажно супротстављање онима који злоупотребљавају верски ауторитет у сврху насиља. Пример талибана у Авганистану је упозоравајући, јер њихова злоупотреба такфира не само да води у репресију сопственог народа, већ може послужити као образац за друге милитантне покрете широм света.
0 Коментари