Оснивање и циљеви Агудат Израела
Агудат Израел (Агуда) је светски покрет ортодоксног јудаизма, основан 1912. године. Име покрета, које у преводу значи „Унија Израела“, преузето је из јеврејске литургије и одражава његову основну мисију – очување традиционалног јеврејског начина живота. Покрет је настао као одговор на утицај световних идеологија, посебно ционизма и реформисаног јудаизма. Иако је био политичка партија, што је у почетку изазвало отпор међу екстремнијим ортодоксним групама, Агуда је прихватила организационе иновације како би се прилагодила изазовима савременог доба.
Историјски развој и територијално ширење
Иницијатива за оснивање покрета потекла је од ортодоксних заједница из Немачке. На оснивачкој конференцији у Катовицама 1912. године, са око три стотине делегата, започео је деликатан процес уједињења ортодоксних заједница из различитих земаља (Немачка, Русија, Пољска, Литванија и Мађарска), које су имале различите обичаје. Тада је успостављен Савет Тора мудраца, рабинско тело које је требало да надгледа све важне одлуке покрета. Између два светска рата, највећа и најактивнија филијала покрета била је у Пољској, одакле је бирала своје посланике у парламент. Агуда је такође успоставила фондове за подршку верским школама и насељима у Палестини.
Промене и изазови након Холокауста
Холокауст је уништио главне центре Агуде у Европи, а Израел и Сједињене Америчке Државе постале су нове базе активности. Након успостављања државе Израел 1948. године, Агуда се помирила са идејом постојања ционистичке државе. Придружила се Уједињеном религиозном фронту како би заступала своје захтеве, који су укључивали поштовање верских закона у јавном животу, као и подршку верском образовању и ослобађање верних од војне службе. Током година, Агуда је имала утицаја на политику Израела, често као део владајуће коалиције, а повремено и као опозиција.
Организациона структура и идеологија
Агуда је организована на хијерархијском принципу. Теоретски, главни орган је Савет Тора мудраца, који доноси одлуке на основу доктрине да'ат Тора („Тора поглед“). Према овој доктрини, ауторитет учењака Торе протеже се и на политичка и економска питања, јер се сматра да су они најпозванији да их решавају. У пракси, Савет се састајао нередовно, а одлуке су се често доносиле неформалним консултацијама. Покрет има и помоћне организације за младе, жене и раднике, а такође поседује сопствену штампу и школски систем.
Однос према ционизму и будућност
Од самог почетка, Агуда је одбацила световну идеологију ционизма, иако је подржавала насељавање Јевреја у Палестини. Кључна разлика је била у томе што је Агуда сматрала да искључиво територијални препород јеврејског народа није довољан. По њиховом веровању, Јевреји не могу да опстану без Торе, која је централна тачка њиховог постојања. Због тога Агуда никада није прихватила званични став ционизма да је вера приватна ствар. Њен успех се заснивао на колективној харизми Тора мудраца и општој жељи да се традиционални јудаизам одбрани по сваку цену.
0 Коментари