Настанак и контроверза око „ритуалних злочина“
У Габону, земљи у централној Африци, и даље се дешавају убиства, позната као „ритуални злочини“, у којима се жртвама одстрањују органи или делови тела. Иако ове праксе имају корене у претколонијалном периоду, њихов циљ и начин извршења су се мењали. Сам термин „ритуални злочин“ изазива контроверзе у Габону, посебно међу следбеницима бвити иницијационог култа, који сматрају да их тај назив стигматизује, иако њихова вера не подржава убиства. Због тога се у кривичном закону ове земље таква дела еуфемистички називају „вађење органа“.
Мотиви и извршиоци злочина
Ове злочине извршавају „егзекутори“, по налогу „спонзора“ и уз инструкције „врачара“. Спонзори су финансијски богати људи, често из политичке елите, који плаћају извршиоцима да убију и сакате жртве. Према наводима Жан-Елвиса Ебанга Онда, председника Удружења за борбу против ритуалних злочина, делови тела попут очију, језика или полних органа користе се за стицање или одржавање политичке моћи и успех у послу, што доводи до пораста ових злочина у време избора.
Спонзори и неосуђени политичари
Иако се зна за имена политичара који су били осумњичени или оптужени као спонзори ових злочина, ниједан од њих није осуђен. Најпознатији случај је био сенатор Габријел Ејеге Екоми, члан владајуће партије, који је 2012. године притворен због убиства девојчице, али је касније ослобођен услед недостатка доказа. Други политичари, попут Ригобера Икамбуајата Ндеке, такође су били оптужени, али никада осуђени. Ово показује системску неспособност или неспремност власти да се суоче са овим проблемом.
Социо-културна позадина и трансформација пракси
Пракса људских жртава није страна Габону, али је њен циљ еволуирао од колективних жртава за добробит клана (како су описивали мисионари) до модерних „ритуалних злочина“ за лични успех. Утицај модерности, неолибералног капитализма и велике друштвене неједнакости, где ултрабогата елита живи упоредо са сиромашним народом, допринео је овој промени. Према антропологу Жозефу Тонди, у Габону је видљиво и невидљиво једно, те се и предмети и делови тела могу сматрати носиоцима симболичних и духовних моћи.
Успон цивилног друштва и изазови
Након увођења вишестраначја 1990. године, габонска јавност је постала свеснија проблема, јер је слободна штампа почела да извештава о овим злочинима. Жан-Елвис Ебанг Ондо, чији је син постао жртва 2005. године, основао је Удружење за борбу против ритуалних злочина и почео да документује случајеве. Ово је довело до протеста грађана 2013. године, али без значајнијих резултата. Доласком на власт новог режима 2023. године, извештавање о овим злочинима је смањено, иако многи случајеви и даље остају нерешени, а осумњичени моћници су и даље на власти.
0 Коментари