Ајурведа

Класични хиндуистички систем медицине

Ајурведа је традиционални хиндуистички медицински систем који се широко практикује у Индији и заснован је на ауторитативним трактатима писаним на санскриту током отприлике два миленијума. Поред ајурведе међу Хиндусима, на Индијском потконтиненту су цветала и друга два класична медицинска система: јунани међу муслиманима и сидха међу Тамилима. Ови системи се разликују од народних пракси (астролога, егзорциста, исцелитеља) по томе што се ослањају на разрађене текстуалне традиције. Док су народне праксе често повезане са магијско-религијским схватањем болести, ајурведа се у основи повезује са балансом три физиолошка принципа, иако се ове границе нису увек стриктно поштовале.

Корени и кључни текстови ајурведе

Ајурведа своје корене повезује са једном од четири Ведске Самхите, најранијих канонских текстова, конкретно са Атхарваведом. Међутим, Веде углавном имају натприродни поглед на медицину, кроз чаролије и ритуале. Традиција ајурведе тврди да је медицинску доктрину открила серија божанстава и мудраца људским лекарима. Главни текстови, често називани „велика тројка”, су Чарака Самхита, Сушрута Самхита и Аштангахриђаја Самхита Вагбхате. Верује се да су прва два написана током прва три века нове ере, али да су заснована на медицинској доктрини која се пратила много векова пре него што је записана.

Теорија болести и принцип Тридоше

Према ајурведи, већина болести је резултат неравнотеже једног или више од три хумора, познатих као тридоша: ва̄та (ветар), питта (жуч) и капха (слуз). Природа болести зависи и од поремећеног хумора и од захваћеног телесног ткива. Неравнотежу могу изазвати фактори као што су неправилна исхрана, физички и емоционални стресови, потискивање природних нагона, или последице дела из претходног живота. Иако се наглашава теорија тридоше, препознају се и независни спољни фактори као што су повреде, отрови и натприродни чиниоци, који служе као парадигме за различите менталне поремећаје.

Терапија и Панчакарма

Терапија ајурведе се заснива на претпоставци да се неравнотежа хумора мора кориговати умирењем или елиминацијом узбуђеног хумора. То се постиже коришћењем биљака, животињских производа, тешких метала, прилагођавањем исхране или другим средствима. Један од популарних видова лечења, посебно у Јужној Индији, је панчакарма, која укључује повраћање, прочишћавање, кијање, лековите клистире и флеботомију. Хирургија је посебно наглашена у Сушрута Самхити. Такође, текстови прописују ритуалне приносе и рецитовање светих формула (мантри) као део терапије.

Филозофски контекст и савремени изазови

Каснији ајурведски текстови показују све већу пажњу према магијско-религијским концептима, што је делом последица растућег утицаја Тантре од средине првог миленијума нове ере. Овај концептуални помак ка натприродном потврђује аспекте светског погледа Атхарваведе, од које се механистичка теорија тридоше у почетку јасно одвојила. У 20. веку, суочавање са западном медицином навело је неке заговорнике ајурведе да игноришу магијско-религијске аспекте у корист систематских принципа тридоше. Ајурведа се историјски преклапа са другим хиндуистичким традицијама, попут јоге и алхемије, при чему је ајурведа фокусирана на исцељење тела, док су оне примарно усмерене на духовно постигнуће. Филозофски оквири ајурведе потичу из ортодоксних система хинду филозофије, углавном са̄нкхје.