Зашто је Сократ убијен?

Суђење и оптужбе

У Атини 399. године пре Христа, филозоф Сократ, стар 70 година, осуђен је на смрт у једном од најконтроверзнијих суђења у историји. Оптужен је за два кривична дела: безбожништво (непоштовање државних богова и увођење нових) и кварење омладине. Ове оптужбе су произашле из његовог филозофског метода, познатог као сократовски метод, којим је подстицао младе да критички размишљају и преиспитују устаљене друштвене норме и ауторитете.

Социополитички контекст

Да би се разумела позадина Сократове смрти, неопходно је сагледати тадашњу ситуацију у Атини, која се опорављала од пораза у Пелопонеском рату 404. године пре Христа. Град је био политички нестабилан, ослабљен и подељен. У таквој атмосфери, грађани су настојали да обнове традиционалне вредности и ред. Сократову позицију је додатно отежавала његова повезаност са контроверзним личностима, попут Критије, једног од Тридесет тирана, и Алкибијада, политичара који је издао Атину.

Одбрана и пресуда

Сократову одбрану, како је забележено у Платоновој „Апологији“, карактерисала је духовитост и логика. Он се бранио тврдњом да је доброчинитељ за град, поредећи се са „ободом“ који буди „успаваног коња“ (Атину) и да делује по божанској мисији. Упркос његовој одбрани, порота, која се састојала од 501 грађанина, прогласила га је кривим са малом већином. Када му је пружена прилика да предложи алтернативну казну, он је предложио да га награде бесплатним оброцима до краја живота, што је додатно наљутило пороту и довело до изрицања смртне казне.

Погубљење и наслеђе

Смртна казна је извршена тако што је Сократ приморан да попије отров од кукуте. Према Платоновом „Федону“, Сократ је смрт дочекао мирно и стоички, водећи филозофски разговор до свог последњег тренутка. Његово достојанствено прихватање казне учинило га је „мучеником слободне мисли и интелектуалног интегритета“. Недавна реконструкција суђења, у којој је ослобођен, указује на трајни утицај његових филозофских и етичких питања.

Зашто је убијен Сократ?

Сократова смрт покреће дуготрајна питања о природи правде и улози филозофа у друштву. Да ли је његово погубљење било неопходно за очување демократије, којој се сам противио, или је то била грешка изазвана страхом и неразумевањем? Сократово суђење и смрт су подсетник на опасности с којима се суочавају они који доводе у питање статус кво. Његово наслеђе, које инспирише многе да траже истину и преиспитују ауторитет, и даље остаје живо.