Исељавања муслимана у Асаму: политичка позадина
Пораст исељавања муслиманског становништва у североисточној индијској држави Асам, близу границе са Бангладешом, изазвао је значајне тензије. Хиљаде домова, претежно настањених бенгали-говорним муслиманима, срушено је од стране власти, које тврде да су се становници незаконито населили на државној земљи. Ова акција, најинтензивнија у последњих неколико деценија, подудара се са предстојећим државним изборима у Асаму, где ће Хинду националистичка партија премијера Нарендре Модија тражити реизбор. Локални муслимани, многи од њих рођени у Асаму, описују континуирано узнемиравање и оптужбе да су „илегални уљези“ или „странци“.
Демографске промене и напетости
Асамски главни министар Химанта Бисва Сарма, истакнути лидер Модијеве партије Бхаратија Џаната (БЈП), отворено је изразио забринутост због „неконтролисане муслиманске инфилтрације из прекограничних подручја“, тврдећи да она угрожава индијски идентитет и доводи до алармантних демографских промена. Према његовим изјавама, мигрантски муслимани чине 30% од 31 милион становника Асама према попису из 2011. године, са прогнозом да ће мањинско становништво у наредних неколико година достићи близу 50%. Ове изјаве доприносе запаљивој атмосфери и подстичу антиимигрантска осећања, која су дуго присутна у Асаму због страхова да ће мигранти из Бангладеша, и Хиндуси и муслимани, угрозити локалну културу и економију.
Политика БЈП-а и њене последице
БЈП дуго заступа став да је Индија, са већинским Хинду становништвом, природна домовина свих Хиндуса, што се одражава у политици која је циљала велику муслиманску популацију земље. Измена закона о држављанству из 2019. године ефективно је натурализовала недокументоване не-муслиманске мигранте из суседних земаља, док су муслимани остали изузети. Од маја 2021. године, Сармина влада је протерала око 50.000 људи, углавном бенгали-говорних муслимана, са 160 квадратних километара земље, уз даље планове за исељавање. Само у последњих месец дана, срушено је око 3.400 домова бенгали-говорних муслимана у пет акција исељавања широм Асама.
Циљање рањивих и политичке користи
Аналитичари и опозициони политичари тврде да су бенгали-говорни муслимани постали рањиве мете за десничарске групе у Индији, без обзира на њихов легални статус. Ове мере се тумаче као политички корисне за БЈП, чији лидери су оптужени за подстицање верског раздора ради стицања популистичких поена пред изборе. Погоршање односа између Делхија и Даке након свргавања бангладешке премијерке Шеик Хасине додатно је интензивирало осећања против бенгали-говорних муслимана, пружајући БЈП-у политичко оружје за прикупљање гласова.
Међународна забринутост и наставак тензија
Међународне организације за људска права, попут Human Rights Watch, изразиле су забринутост због ових акција, наводећи да индијска влада хиљаде рањивих људи доводи у опасност у наводној потрази за неовлашћеним имигрантима, али да њихови поступци одражавају ширу дискриминаторну политику против муслимана. Тензије се настављају, са стотинама бенгали-говорних муслимана који су „потиснути“ назад у Бангладеш, иако се многи од њих и даље боре за свој статус на судовима. Етнонационализам, који је дуго анимирао асамску политику, сада се стопио са верским национализмом БЈП-а, преусмеравајући фокус са опште „бенгали-говорне спољашњости“ на специфично „бенгали-говорне муслимане“.
