Папа Лав XIV изражава дубоку забринутост због кризе у Гази
Папа Лав XIV је у недељу, након молитве Ангелус на Тргу Светог Петра, изразио „велику забринутост“ због хуманитарне кризе у Гази. Истакао је да цивилно становништво „пати од глади и наставља да буде изложено насиљу и смрти“. Његова изјава долази у тренутку када је израелска војска објавила ограничену десеточасовну дневну паузу у борбама у три насељена подручја Појаса Газе. Канцеларија УН за координацију хуманитарних послова (ОЦХА) је у петак саопштила да се криза глади у Гази продубљује, а напори за координацију хуманитарних акција наилазе на значајне препреке. Папа Лав XIV поновио је свој „искрени апел за прекид ватре“ и позвао на ослобађање талаца и пуно поштовање међународног хуманитарног права.
Позадина сукоба и хуманитарна катастрофа
Рат у Гази избио је након изненадног напада Хамасових милитаната 7. октобра 2023. године, у којем је убијено 1.200 Израелаца, а више од 250 је отето. Израел је одмах покренуо офанзиву у Гази са циљем свргавања Хамаса, што је довело до погибије преко 70.000 људи у Гази, према палестинским проценама. Мировни споразум постигнут раније ове године је пропао, а Израел је појачао нападе, усмртивши хиљаде људи, већином цивила. Светски програм за храну наводи да најмање трећина од скоро 2 милиона Палестинаца у Гази није јела данима, а скоро пола милиона се суочава са условима „сличним глади“.
Апел за мир и достојанство
Папа Лав XIV је у недељу снажно нагласио да „свака људска особа има својствено достојанство које јој је дао сам Бог“. Позвао је све стране у свим сукобима да то препознају и да прекину све акције које су томе супротне. Упутио је апел да се „преговара о будућности мира за све народе и да се одбаци све што би то могло угрозити“. Све невине жртве сукоба и владаре који имају моћ да их окончају, поверио је Марији, Краљици мира.
Ватикан за решење палестинског питања
Андреа Торнијели, уреднички менаџер за ватикански Дикастериј за комуникације, објавио је уреднички чланак прошле недеље у којем је истакао да рат у Гази наглашава колико је неопходно решење палестинског питања. Подсетио је да Света столица деценијама позива на такво решење, које не може да се деси без активног доприноса међународне заједнице и земаља директно укључених. Торнијели је подсетио и на то да је Света столица пре 25 година потписала основни споразум са Палестинском ослободилачком организацијом (ПЛО), а пре десет година свеобухватан споразум са Државом Палестином, те да је недавно Француска најавила признање Државе Палестине.
Осуда насиља и позив на колективни одговор
Торнијели је навео да су папе од 1948. године изражавале забринутост за стање Светих места и судбину палестинског народа. Иако је папа Фрања осудио масакр Хамаса 7. октобра 2023. године и позвао на ослобађање талаца, Света столица је такође више пута, али безуспешно, позивала на уздржаност у нападима на целокупно палестинско становништво у Гази и осуђивала нападе досељеника на Палестинце на Западној обали. Торнијели је истакао да се „међународна заједница не може даље пасивно посматрати док се овај масакр одвија“ и изразио наду да ће недавни међународни састанци о кризи препознати хитност колективног одговора на патњу палестинског народа, те да ће „снажно тежити решењу које ће им коначно гарантовати државу са сигурним, поштованим и признатим границама.“