Папа Лав XIV служиће мису у барселонској базилици Сагради Фамилији, а поводом тог догађаја католички ректор Жозеп Турул провео је новинаре Асошијетед преса кроз приватну туру откривајући своје омиљене скривене драгуље тог светски познатог здања. Турул, који базилику води осам година, истиче да се она никада не може сасвим упознати — сваког дана у њој открива нешто ново. Базилика се одликује кулама налик пешчаним замковима, каменом исклесаним да личи на бујну флору, калеидоскопском унутрашњошћу и мноштвом блага, од којег је неко скривено наочиглед свих.
Фасаде базилике пуне су религиозних сцена и симбола, од којих су неки лако разумљиви, а други загонетни и чак шокантни за цркву. Западна Фасада муке оштра је и сурова, са измученим фигурама изврнутим у угаоним позама — управо онако како је архитекта Антони Гауди желео, да прикаже бол и патњу Христових последњих дана. Деценијама касније, вајар Жозеп Субиракс ублажио је овај очај разиграним елементима, попут самог Гаудија изнад централних врата. Поред Јуде који љуби Исуса налази се чувени „магични квадрат“ у коме збир бројева у сваком реду, колони и дијагонали увек износи 33, симболизујући Христове године у тренутку смрти. У близини се крије и мали лавиринт који, како каже Турул, упућује на потребу да се сачува вера у Бога када се осећамо изгубљено.
Висине базилике врве од природе — од петла који је закукурикао док се Петар одрицао Христа, преко гмизаваца који служе уместо олука, до гомила воћа које крунишу торњеве. Међу њима живе и права жива бића: породица сивих соколова гнезди се у торњу посвећеном светом Јакову, терајући голубове и њихов измет. Гаудијево ремек-дело изабрано је као једно од идеалних места за поновно увођење ове врсте, пошто је било једна од последњих локација у граду где су се ове птице гнездиле пре него што су нестале седамдесетих година. Соколови се ту успешно размножавају више од две деценије, а Турул каже да оне „обнављају циклус природног живота“.
Испод базилике, кроз скромни бочни улаз и низ степениште, налази се оно што Турул назива њеним „духовним срцем“ — мања, интимнија капела где верници у тишини присуствују миси. Управо ту, у дискретној гробници, почива сам Гауди, ватрени католик, који је пре тачно сто година страдао када га је ударио трамвај. Верници долазе да траже његово посредовање и пале свеће, верујући да су многи примили милости молећи се на његовом гробу. Ватикан води деценијски процес који би Гаудија могао учинити свецем — пошто га је папа Фрања 2025. прогласио „часним“, сада је потребно потврдити једно чудо за беатификацију и друго за канонизацију.
Пре успона, Турул застаје код огромне праве шкољке са Филипина коју је Гауди уоквирио кованим гвожђем и причврстио за стуб да служи као посуда за свету воду, што осликава како је природа инспирисала његове дизајне. Уз завојито степениште налази се приватна, сунцем обасјана соба са два храстова ормана које је Гауди дизајнирао, а у којима се чувају најдрагоценије реликвије и одежде, међу њима и казула папе Бенедикта XVI из 2010. године. Управо ту ће се папа Лав пресвући у казулу која се специјално шије за ову прилику, са детаљима који симболизују значај дана и недавно подигнути Крст Исуса Христа — иако Турул о њеном изгледу за сада не жели да открије више, јер неке ствари морају остати тајна.