Током свечане недељне мисе у Мадриду, пред више од милион окупљених верника, папа Лав XIV упутио је снажан позив Европи да препозна и уважи непроцењив допринос хришћанства свом културном идентитету. Током службе којом су прослављени вековна духовна традиција и наслеђе Шпаније, поглавар је отворено поставио питање да ли је уопште могуће замислити континент који дубоко волимо без пресудног утицаја вере на уметност, образовање и изградњу кључних институција попут школа и болница. Папа је одлучно захтевао да се верском изражавању омогући да задржи своје легитимно место у јавној сфери, наглашавајући да хришћанске корене не треба посматрати као пролазни историјски фолклор, већ као живу школу вере из које друштво и данас мора да црпи своју снагу и моралне путоказе.
Овај значајан догађај поклопио се са великим католичким празником Телово, који у Шпанији традиционално карактеришу величанствене процесије верника праћене израдом фасцинантних цветних тепиха дуж читаве руте. Више од тридесет хиљада цветова, претежно у жутим и белим бојама ватиканске заставе, уткано је у шеснаест раскошних цветних стаза које су украшавале пола километра дуг пут процесије око култног мадридског Трга Сибелес. Након завршетка мисе, папа Лав XIV је прошетао овим уметничким делима носећи позлаћену монстранцу са евхаристијским хлебом, док су деца испред њега бацала латице, што је поглавар описао као аутентични израз духовних осећања шпанског народа и јавну исповест вере у присуство васкрслог Господа.
Посета америчког папе овој европској држави са педесет милиона становника привукла је незапамћен број људи, разбијајући уобичајене претпоставке о потпуној секуларизацији модерног шпанског друштва у којем је верска пракса већ деценијама у сталном паду. Већ током суботњег вечерњег бдења окупило се око шест стотина хиљада младих Шпанаца који су провели неколико минута у потпуној тишини и молитви поред папе, да би се у недељу ујутру тај број удвостручио и премашио милион и двеста хиљада присутних на прелепом пролећном сунцу. Окупљени грађани и пензионери нису крили своје одушевљење и понос због папиног доласка после петнаест година, истичући да је његово присуство показало изузетно блиско, хумано лице вере које саосећа са свакодневним патњама и изазовима обичних људи.
Ипак, топла добродошлица и тријумфална атмосфера остале су у сенци тешког скандала око сексуалног злостављања унутар цркве, који је претходних година снажно потресао шпанску католичку хијерархију и приморао је на суочавање са мрачним наслеђем из прошлости. Иако се очекује да ће се папа током своје седмодневне апостолске визите континенталном делу земље и Канарским острвима састати са жртвама, удружења су јавно негодовала због нетранспарентности око термина и позивница за тај састанак. Један од најистакнутијих активиста, Мигел Хуртадо, протестовао је испред ватиканске амбасаде у Мадриду захтевајући отворени пријем и апелујући на папу да откаже планирану посету хиљаду година старом бенедиктинском манастиру Монсерат због заташкавања пријављених злочина из прошлости.
Док је Хуртадо јавно износио своје захтеве пред новинарима, испред амбасаде се истовремено окупила и група верника и часних сестара са шпанским заставама, који су узвикивали пароле подршке некадашњем диктатору генералу Франциску Франку. Овај политички и друштвени моменат јасно је осликао дубоке историјске везе између Католичке цркве и Франковог режима, који је деценијама имао апсолутну контролу над друштвом пре него што је Шпанија кренула путем демократије. Напетост на улицама престонице, прожета скандирањем десничарских група и дебатама о улози манастира у савременој историји, показала је да се папа Лав XIV током свог боравка суочава са комплексним и дубоко поларизованим друштвом у којем се традиционална побожност непрестано преплиће са болним политичким ранама.