Православна Јерусалимска патријаршија завршила је штампање потпуног Светог писма на арапском језику, које обухвата и Стари и Нови завет. Овај значајан издавачки подухват замишљен је тако да обезбеди верницима патријаршије, као и арапском хришћанском становништву у ширем смислу, приступ светим текстовима на њиховом матерњем језику. Тиме се испуњава дугогодишња духовна потреба заједнице у којој арапски представља језик свакодневне молитве, богослужења и побожности.
Сам пројекат остварен је захваљујући личној иницијативи и подршци патријарха Теофила III, поглавара ове древне цркве са седиштем у Светом граду. Према наводима патријаршије, подухват је спроведен у сарадњи са Библијским друштвом Свете земље, организацијом посвећеном превођењу и дистрибуцији Светог писма на овим просторима. Сарадња двеју институција омогућила је да се замисао о приступачном издању Библије преточи у конкретно остварење опипљивог духовног и културног значаја.
Овакво издање има посебну тежину када се узме у обзир састав вернога народа Јерусалимске патријаршије. Према проценама које износи сама црква, чак 90 до 95 одсто њених лаичких верника говори арапским језиком као матерњим. Управо због тога штампање потпуне Библије на арапском не представља само издавачки чин, већ одговор на стварне потребе огромне већине заједнице којој ова древна црква служи.
Патријаршија је најавила да ће примерци Светог писма бити дистрибуирани потпуно бесплатно. Бесплатна расподела намењена је пре свега арапскоговорећим верницима саме патријаршије, али се не зауставља на томе — намера је да штампано Свето писмо допре и до свих хришћана арапског говорног подручја, без обзира на њихову конкретну црквену припадност. На тај начин подухват добија шири, надконфесионални карактер усмерен ка целокупној арапској хришћанској заједници.
Овим потезом Јерусалимска патријаршија потврђује своју посвећеност очувању и неговању хришћанског присуства на Блиском истоку, у региону у коме хришћанске заједнице деле бројне изазове. Обезбеђивањем приступа Светом писму на матерњем језику највећег дела својих верника, црква јача духовни живот заједнице и истовремено доприноси очувању њеног верског и културног идентитета у Светој земљи, колевци хришћанства.
