Регулаторни оквир ЕУ за истраживање ембрионалних матичних ћелија
Став Европе по питању истраживања ембрионалних матичних ћелија сложен је и динамичан, зависећи од политике Европске уније (ЕУ) и националног законодавства земаља чланица, на шта додатно утичу политичке околности и верске традиције. Главна дилема је да ли се људски ембриони могу стварати за потребе истраживања или се могу користити само вишкови ембриона из клиника за ин витро фертилизацију (ИВФ). У новембру 2003. године, Европски парламент је изгласао дозволу коришћења средстава ЕУ за експериментисање на ембрионима из ИВФ клиника који нису старији од четрнаест дана. Међутим, у децембру 2003. ЕУ је гласала против коришћења средстава ЕУ за истраживање које користи нове људске ембрионе (ембрионе створене посебно за истраживање).
Разноликост законодавства чланица ЕУ (почетак 21. века)
Почетком 21. века, ситуација међу појединачним чланицама ЕУ била је веома хетерогена. Земље попут Белгије, Данске, Финске, Грчке, Холандије, Шведске и Уједињеног Краљевства дозвољавале су узимање матичних ћелија из вишкова ембриона за истраживање. Насупрот томе, Аустрија, Немачка, Француска и Ирска, и под одређеним околностима Шпанија, забрањивале су добијање ових ћелија. Немачка је, конкретно, дозвољавала истраживања ембрионалних матичних ћелија само уколико су ћелије увезене и ако је истраживање критично, без доступних алтернатива. Уједињено Краљевство је дозвољавало и терапеутско клонирање и коришћење ембриона до 14 дана старости.
Отпор и верски утицај
Уопштено гледано, у Европи постоји релативно јак отпор разним облицима генетског инжењеринга, што је посебно изражено у Немачкој због нацистичке историје еугенике, као и у земљама попут Ирске чији устави пружају снажну заштиту раном људском животу. Комисија Конференције европских бискупа (COMECE) критиковала је одлуке ЕУ о истраживању матичних ћелија, залажући се за забрану финансирања истраживања на људским ембрионима због интринзичне вредности људског живота у свим фазама развоја. Бискупи су такође истицали да још увек не постоје јасни докази о терапијским предностима истраживања ембрионалних матичних ћелија.
Културни преображај и изазови биоетике
Културна и верска ситуација у Европи прелази из релативне хомогености у плурализам због имиграције, промене статуса Католичке цркве и притиска за унапређење учешћа ЕУ у генетском истраживању. Исход дебате о коришћењу људских ембриона има велике верске и економске последице. Ово преобликовање верских и културних вредности у ЕУ представљаће велику студију случаја о томе како се постижу овакви споразуми. У ширем контексту, развој биоетике је почео у верском окружењу, али се касније померио ка филозофској перспективи. Међутим, у јавним дебатама о политикама, религијска питања поново долазе до изражаја.
Будући изазов религијске биоетике
У западној култури, религија остаје важна за многе грађане, који очекују кохерентност између својих веровања и друштвеног живота. Биоетика не треба да одбаци своје верско наслеђе, које је било изузетно корисно у анализи биоетичких питања. Оно што је потребно додати је „ново поглавље екуменског резоновања и дијалога“ између свих верских традиција. Изазов за нову верски утемељену биоетику јесте да своје ставове артикулише језиком и стилом који је доступан широј јавности, како би истакла аспекте јавне дебате које би други могли превидети или потценити.
0 Коментари