Француско-алжирски писац Камел Дауд, добитник престижне Гонкурове награде за 2024. годину, осуђен је на три године затвора и новчану казну од пет милиона алжирских динара због свог романа „Хурије”. Аутор, који живи у Француској, објавио је да је пресуду донео суд у Орану, док се истовремено суочава са две међународне потернице које је Алжир издао у мају 2025. године, као и са претњом одузимања алжирског држављанства. Роман се бави тешком темом „црне деценије”, грађанског рата у Алжиру деведесетих година прошлог века, који је однео око 200.000 живота, али чије је јавно помињање у земљи законски ограничено.
Дауд је осуђен на основу Повеље о миру и националном помирењу из 2005. године, документа који је усвојен референдумом како би се окончао сукоб нуђењем амнестије и исламистичким побуњеницима и снагама безбедности. Међутим, овај текст садржи одредбе које практично забрањују свако јавно помињање или анализу грађанског рата, што Дауд оштро критикује. Он истиче апсурдну ситуацију у којој су хиљаде терориста амнестиране, док је писац проглашен кривим јер је кроз литературу покушао да сачува сећање на жртве тог болног периода, подсећајући да је „једини кривац на крају — писац”.
Додатну тежину случају дају оптужбе Саде Арбане, Алжирке која тврди да је Дауд „украо” њену животну причу и искористио је као основу за главну јунакињу романа, Об. Према њеним речима, она се лечила код Даудове супруге, психијатра Аише Дахдух, која је специјализована за трауме из ратног периода. Арбане је у телевизијским наступима тврдила да је више пута одбила захтев Дауда и његове жене да користи њену трауму у књижевне сврхе, називајући објављивање романа грубом инвазијом на приватност, што је касније послужило као основа за правно гоњење аутора.
Овај случај подсећа на судбину још једног истакнутог писца, Буалема Сансала, који се такође суочио са прогоном алжирских власти због својих критичких ставова према исламу, колонијализму и политичком врху земље. Сансал је био осуђен на пет година затвора због подривања националног јединства, али је прошле године пуштен након хуманитарног помиловања које је уследило после дипломатског притиска Немачке. Даудов случај додатно наглашава све тежи положај алжирских интелектуалаца који живе у егзилу, али остају под ударом закона своје домовине.
Кроз судбину девојчице Об, која је преживела терористички напад са пререзаним грлом, роман „Хурије” симболизује немогућност заборава и потребу за суочавањем са прошлошћу коју држава покушава да декретом избрише. Док алжирске власти настоје да кроз строге казне очувају социјални мир гарантован Повељом из 2005, међународна културна заједница ове пресуде види као директан напад на слободу говора и уметничког изражавања. Конфликт између званичне државне истине и личног сећања појединаца остаје централна тема која и даље дубоко дели алжирско друштво и његову дијаспору.