Скривени манастирски врт који се налази свега неколико корака од римског Пантеона представља оазу мира за тиху медитацију, иако милиони туриста свакодневно пролазе поред њега и не слутећи шта се крије иза великих дрвених врата. Овај простор, чији су зидови осликани фрескама и затворени за ширу јавност, чува детаље драматичне историје, укључујући папске конклаве и саслушања инквизиције. У центру се налази језерце са златним рибицама и корњачама, окружено маслинама, палмама и дрветом поморанџе од којих братија прави мармеладу. Данас у манастиру и даље живи 20 доминиканских фратара који обављају своје свакодневне дужности у овом амбијенту осмишљеном за молитву и контемплацију.
Базилика Света Марија изнад Минерве (Santa Maria sopra Minerva), која се наслања на манастир, име дугује својој прошлости јер је подигнута на месту где се некада налазио пагански храм посвећен римској богињи мудрости, Минерви. Према речима историчара уметности Клаудија Стринатија, овај манастир је један од највећих и најлепших у Риму, а вековима је служио као значајан културни центар. Доминиканци су почели изградњу на овом локалитету крајем 13. века, на месту где су се у доба Јулија Цезара окупљали грађани ради гласања, док је садашњи изглед врта са аркадама дело архитекте Гвидета Ђудетија, Микеланђеловог ученика, из око 1570. године.
Зидови и сводови манастира прекривени су фрескама које приказују неке застрашујуће мотиве који откривају мрачну страну овог здања. У 16. веку манастир је служио као седиште Римске инквизиције, а медаљони високо на зидовима приказују погубљене доминиканске фратре који су радили као инквизитори, насликане како у рукама држе сопствене одсечене главе. Управо у једној од просторија поред овог врта, славни научник Галилео Галилеј био је приморан да се 1633. године, пред судијама инквизиције, одрекне своје „јеретичке” идеје да се Земља и остале планете окрећу око Сунца.
Простор је везан за животе многих важних личности, укључујући Свету Катарину Сијенску и ренесансног сликара Фра Анђелика, који су обоје сахрањени у суседној базилици. Фра Анђелико је боравио у овом манастиру док је осликавао Николинску капелу у Ватикану, а на фрескама у врту приказан је као погурени старац који предано слика. Занимљив је и детаљ који износи фратар Данијеле Ауконе — док се тело Свете Катарине налази у Риму, њена лобања је морала бити предата доминиканцима у Сијени. Осим тога, зграда је била поприште двају папских конклава на којима су изабрани папа Евгеније IV (1431) и папа Никола V (1447).
Овакви скривени драгуљи су оно што Рим чини очаравајућим за сваку генерацију истраживача и верника. Скривена историја манастира Света Марија изнад Минерве, која спаја античке темеље са ренесансном архитектуром и тешким теолошким превирањима, представља саму суштину „Вечног града”. Док се изван његових зидина одвија туристичка врева, унутрашњи мир врта и даље чува тајне које сежу од времена Цезара до Галилеја, подсећајући на дубоку испреплетеност вере, науке и уметности која је обликовала европску цивилизацију.