Конзервативни англикански лидери састали су се у Нигерији, суочавајући се са дебатом о могућем отцепљењу

Криза идентитета и могући раскол у Англиканској заједници

Англиканска заједница, једна од највећих хришћанских породица на свету са око 85 милиона верника, суочава се са дубоким унутрашњим поделама које прете да трајно наруше њено вековно јединство. Конзервативни лидери из бројних провинција окупљају се у Абуџи, у Нигерији, како би размотрили план за реорганизацију ове верске заједнице. У фокусу расправе је могући раскол са историјским центром у Енглеској, подстакнут неслагањима око либералних трендова, попут истополних заједница и рукополагања LGBTQ+ свештенства, што је посебно неприхватљиво за конзервативне чланице из земаља Глобалног југа.

Иницијатива Gafcon-а за преуређење заједнице

Коалиција под називом Gafcon (Global Fellowship of Confessing Anglicans), коју чине многи примаси, епископи и верници, залаже се за преобликовање Англиканске заједнице у „Глобалну англиканску заједницу”. Њен председавајући, надбискуп Лоран Мбанда из Руанде, предлаже укидање досадашње централне духовне улоге надбискупа Кантерберија као „првог међу једнакима” и увођење нове структуре којом би управљао изабрани савет. Иако неки сматрају да је ово корак ка дефинитивном расколу, лидери Gafcon-а наглашавају да теже реформи, а не стварању потпуно нове цркве, иако ће коначне одлуке о усвајању овог плана бити донете током текућих састанака.

Паралелни процеси децентрализације званичне Заједнице

Истовремено са конзервативним притисцима, званична Англиканска заједница најавила је сопствени план реструктурирања који такође предвиђа децентрализацију и умањење улоге Кантерберија. Овај план, који је годинама у припреми, признаје реалност да већина англиканаца данас живи на Глобалном југу, далеко од Енглеске. Циљ ове реформе је да се власт подели између примаса из различитих земаља и омогући наставак сарадње упркос озбиљним теолошким неслагањима, како би се избегао „радикалан раскид” који би, према речима бискупа Грејема Томлина, било врло тешко поправити у будућности.

Изазови руковођења и питање рода

Тензије унутар заједнице додатно су појачане недавним избором Саре Малали за прву жену на челу Кантерберија. Иако је Малалијева подржала благослове за истополне парове, она је истовремено потврдила традиционалну дефиницију црквеног брака као заједнице мушкарца и жене. Њен избор и ставови изазвали су негативне реакције међу конзервативним лидерима који су већ били критични према либералним тенденцијама Запада. Оваква ситуација одражава шири јаз између англиканских провинција у којима су LGBTQ+ права у фокусу реформи и оних у којима је хомосексуалност и даље табу, а у појединим случајевима и законски кажњива.

Неизвесна будућност англиканске сарадње

Док се очекује да преко 400 учесника у Абуџи расправља о будућности заједнице, исход остаје крајње неизвестан. С једне стране, постоји жеља за очувањем структуре која је вековима повезивала англиканце широм 165 земаља, док с друге стране постоји неумољива теолошка поларизација. Процеси у Нигерији и предстојеће разматрање децентрализације пред Англиканским консултативним саветом овог лета представљају критичан тренутак који би могао да донесе дугорочно решење или да трајно подели једну од највећих хришћанских заједница на свету на два различита правца.

Сара Малали, нова надбискупиња Кентерберијска, духовни вођа 85 милиона англиканаца широм света, говори у Кентерберијској катедрали у Кентерберију, Енглеска, 3. октобра 2025. (АП Фото/Алберто Пецали)

Постави коментар

0 Коментари