Праисторијски скелет пронађен дубоко у поплављеној мексичкој пећини вероватно је тамо стављен у ритуалу

Откриће праисторијског скелета у подводним пећинама Мексика

Археолози су у сложеном систему подводних пећина дуж мексичке обале Кариба пронашли праисторијски скелет, што представља значајан допринос разумевању људског присуства у овом региону. Скелет, који је откривен на дубини од око 8 метара након препливавања више од 200 метара кроз потопљене ходнике, датира из периода пре 8.000 година, када су ове пећине још увек биле суве. Ово је 11. такав налаз пронађен између Тулума и Плаја дел Кармена у последње три деценије, а археолози верују да је тело на ту локацију положено намерно, у оквиру ритуалне праксе сахрањивања.

Значај „сенота” за археолошка истраживања

Пећине познате као „сеноте” представљају својеврсне „археолошке прозоре” у прошлост Северне Америке, где су откривени неки од најстаријих људских остатака старих и до 13.000 година. Ови подводни системи омогућавају научницима да реконструишу како су праисторијски људи користили тај простор када је полуострво Јукатан било пространа равница са литицама, а не данашња џунгла. Поред биолошких остатака, пећине крију и објекте из новије историје, попут топова и пушака из 19. века, што указује на континуирану употребу ових локација кроз векове.

Генетско порекло и загонетка насељавања

Налаз помаже научницима да боље склопе „слагалицу” праисторије Јукатана, при чему се већина доказа ослања на ДНК анализе које сугеришу долазак људи из Азије преко копненог моста који данас чини Берингов мореуз. Међутим, постоје и индиције које указују на алтернативне руте насељавања из правца Јужне Америке. Ово откриће пружа драгоцене податке о мобилности раних људских група и њиховој адаптацији на тадашње климатске и географске услове, додатно расветљавајући начин на који су ови први становници стигли до Мексика.

Угроженост пећинских система због инфраструктуре

Деликатни подводни пећински системи били су изложени озбиљним оштећењима током изградње пројекта „Маја воз” (Maya Train), током којег су сечене велике површине џунгле и побијани потпорни стубови директно у пећинске структуре. Овај пројекат је наишао на оштре критике археолога и еколога који су годинама упозоравали на неповратно уништавање природног и културног наслеђа. Контаминација и еколошка деградација подводних токова остају константан ризик због убрзаног развоја туризма и урбанизације на карипској обали.

План за заштиту природног и културног наслеђа

Као одговор на дугогодишње апеле стручњака, мексичке власти су покренуле иницијативу да се цела зона прогласи заштићеним подручјем. Министарство за животну средину планира да током 2026. године озваничи овај статус како би се сачувала непроцењива природна лепота, али и археолошко наслеђе које крију ове „археолошке прозоре”. Иако је мноштво фосила већ лоцирано, археолози тек треба да започну процес њиховог систематског опоравка, што захтева висок степен стручности и специјализовану опрему којом располажу само најискуснији рониоци.

На овој фотографији коју је обезбедио Национални институт за антропологију и историју, подводни археолог Октавио дел Рио фотографише остатке праисторијског људског скелета откривеног унутар поплављеног пећинског система у Актуну, близу Тулума, Мексико, 18. новембра 2025. (Еугенио Асевез/Национални институт за антропологију и историју преко АП-а)