Смрт ајатолаха Хамнеија и крај једне ере
Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи, који је током више од три деценије обликовао Исламску Републику у регионалну силу, преминуо је у 86. години након америчко-израелских удара. Хамнеи, који је на власт дошао након смрти ајатолаха Хомеинија 1989. године, претворио је револуционарну визију у чврст државни апарат, ослањајући се првенствено на Револуционарну гарду као своју главну војну и економску снагу. Његова дугогодишња владавина, дужа од Хомеинијеве, била је обележена преласком са конвенционалног ратовања на подршку регионалним „прокси” снагама, чиме је покушао да пројектује ирански утицај широм Блиског истока, али је уједно донела и све већу политичку изолацију и економско пропадање земље.
Изградња паравојног система и регионалне стратегије
Као врховни арбитар, Хамнеи је омогућио Револуционарној гарди да постане доминантан играч у свим сегментима иранског друштва, од балистичког ракетног програма до кључних индустријских сектора. Користећи модел савеза са милитантним групама, попут Хезболаха у Либану и Хута у Јемену, створио је тзв. „Осовину отпора”, која је дуго служила као инструмент спољне политике Ирана. Међутим, у последњих неколико година, ова мрежа је претрпела низ пораза, посебно након израелских војних операција у Гази и Сирији, које су девастирале Хамасове капацитете и окончале вишегодишњу аутократску владавину Башара ал-Асада.
Унутрашњи отпор и таласи народног гнева
Хамнеијева владавина била је константно изазвана масовним народним протестима, који су ескалирали због политичке репресије, друштвених ограничења и све теже економске ситуације. Након смрти Махсе Амини 2022. године, демонстрације су постале отворени позив на рушење режима, на шта је Хамнеи одговорио најбруталнијом репресијом у историји Исламске Републике. Последњи талас протеста, покренут крајем 2025. године, прерастао је у највећи покрет икада, где су стотине хиљада људи директно тражиле крај клерикалне владавине, што је показало дубоку отуђеност народа од владајуће идеологије.
Нуклеарни програм и конфронтација са Западом
Дубоко сумњичав према Сједињеним Државама, које је називао „Великим сатаном”, Хамнеи је упорно наставио са развојем нуклеарног програма, одбацујући дипломатске притиске. Након што је Доналд Трамп 2018. године повукао САД из нуклеарног споразума, Иран је престао да поштује договорена ограничења, акумулирајући залихе уранијума обогаћеног до нивоа блиског војном. Иако је Хамнеи касније покушао да обнови преговоре услед економског колапса, нови напади на нуклеарне капацитете у јуну 2025. године нанели су велику штету програму, стављајући тачку на дипломатске покушаје спашавања споразума.
Неизвесност након Хамнеијеве смрти
Смрт ајатолаха Хамнеија оставила је Иран у опасном политичком вакууму без јасног наследника, с обзиром на то да Савет експерата мора да изабере новог вођу у условима ратног стања. Док америчка администрација позива ирански народ да преузме власт, будућност земље сада зависи од Револуционарне гарде и њених амбиција да задржи контролу над нацијом од 90 милиона људи. У тренутку када се држава суочава са унутрашњим незадовољством и регионалним колапсом својих савеза, Хамнеијев одлазак отвара питање да ли ће Исламска Република успети да преживи без свог дугогодишњег идеолошког и политичког стуба.
0 Коментари