Серија од четири предавања о Антихристу коју држи милијардер из Силицијумске долине Питер Тил изазвала је праву буру у Ватикану и Риму, поставши један од најконтроверзнијих догађаја у католичким круговима. Конференција, која је затворена за јавност и на коју се долази искључиво уз позивницу, толико је поларизовала јавност да су се елитни католички универзитети, првобитно повезани са овим скупом, хитно оградили од било какве званичне умешаности. Тил, суоснивач компанија PayPal и Palantir, познат је по свом дубоком интересовању за апокалиптичне концепте, а његова предавања покушавају да повежу науку, технологију и политику са древним теолошким пророчанствима о доласку Антихриста и последњој бици између добра и зла.
Првобитно је било најављено да ће се предавања одржати на Папском универзитету Светог Томе Аквинског (Анђеликум), који је у јавности познат као место где је садашњи папа Лав XIV докторирао канонско право. Међутим, чим су се у италијанским медијима појавиле гласине о „тајним предавањима” технологијског магната о Антихристу на папиној алмати матер, универзитет је објавио оштро саопштење у којем негира било какву организациону везу са овим догађајем. Иако су међу организаторима наведени италијанско удружење „Виченцо Ђоберти” и пројекат „Клуни” са Католичког универзитета Америке из Вашингтона, обе институције су нагласиле да су њихове иницијативе независне или да не представљају званичне ставове самог универзитета.
Тил је већ годинама опседнут темом Антихриста, посматрајући овај библијски термин не само кроз верску призму, већ и као оквир за разумевање егзистенцијалних ризика са којима се суочава данашње човечанство. У својим излагањима ослања се на мислиоце попут Ренеа Жирара, Френсиса Бејкона и Џона Хенрија Њумена, користећи теологију да би коментарисао савремене политичке и технолошке кризе. За Тила Антихрист представља моћну фигуру која се супротставља Христу, а питања о томе када ће он доћи и шта ће проповедати за њега су од суштинског значаја за разумевање правца у којем се креће западна цивилизација, посебно у контексту све бржег развоја вештачке интелигенције и дигиталног надзора.
Његова улога у америчкој политици додатно компликује перцепцију овог догађаја у Риму, с обзиром на то да је његова компанија Palantir кључни партнер Трампове администрације у масовним депортацијама миграната. Тил је такође био кључни политички ментор и донатор потпредседника Џеј-Ди Венса, који је и сам контроверзна фигура у Ватикану. Венс, као преобраћеник у католичанство, често користи теолошка оправдања за оштру антимиграциону политику, што је изазвало критике чак и код самог папе Лава XIV, који је још пре избора поручио да хришћанство не познаје „рангирање љубави” према другима у зависности од граница.
Присуство Питера Тила у „ватиканском дворишту” симболизује све већи утицај технолошке елите на традиционалне институције и покушај спајања Силицијумске долине са класичном хришћанском мишљу. Ова предавања одражавају кризу савременог Запада о којој говоре организатори из удружења „Ђоберти”, али истовремено откривају дубоке поделе унутар саме Католичке цркве око тога како се односити према моћним фигурама које комбинују есхатолошка пророчанства са војном и информативном моћи. Док Тил истражује ко је Антихрист, за многе у Риму право питање је како је један милијардер успео да унесе своју апокалиптичну визију толико близу срца Католичке цркве, упркос званичним отпорима.