Истраживање центра Пју показује да јужњаци и даље предњаче као најрелигиознији део америчког становништва, али да је код њих забележен приметан дугорочни пад побожности. Иако је ниво религиозности у свим регионима САД био релативно стабилан у периоду између 2020. и 2025. године, дужи временски оквир открива да Југ данас по статистичким параметрима све више подсећа на нивое које су Североисток и Запад имали још 2007. године. Примера ради, проценат становника Југа који се изјашњавају као верници пао је са 86% на 74%, док се свакодневна молитва практикује у готово идентичној мери као што је то био случај на Западу и Североистоку пре скоро две деценије.
Општи тренд опадања верске посвећености видљив је кроз три кључна аспекта: верску припадност, свакодневну молитву и апсолутну сигурност у постојање Бога. На Средњем западу је удео одраслих верника опао са 83% на 69%, док је на Западу вера у Бога са „апсолутном сигурношћу” пала са високих 65% на свега 47%. Чак и на Југу, који важи за најтрадиционалнији регион, поверење у постојање Бога опало је за 16 процената у односу на 2007. годину, што указује на то да секуларизација равномерно продире у све делове америчког друштва, без обзира на регионалне разлике.
Афроамериканци представљају једну од најрелигиознијих група у држави, мада се унутар саме ове заједнице бележе знатне разлике у зависности од старости и пола. Већина од 73% се и даље изјашњава као хришћани, при чему су протестанти најбројнији, али је и код њих приметна силазна путања у односу на 85% забележених 2007. године. Ипак, Афроамериканци су и даље знатно побожнији од општег просека становништва САД, где се хришћанима сматра око 62% одраслих, док су унутар саме црне заједнице жене и старији грађани знатно приврженији вери од мушкараца и млађих генерација.
Када је реч о специфичним хришћанским деноминацијама, пад је погодио све главне подгрупе, укључујући евангелистичке протестанте на Југу и Средњем западу, као и католике на Североистоку и Западу. Удео евангелиста на Југу пао је са 37% на 31%, док је број католика на Североистоку доживео још оштрији пад – са 37% на 28% укупног становништва. Сви региони САД и даље имају хришћанску већину, али су те већине знатно тање него раније, што директно утиче на промену друштвене и културне слике ових подручја у корист верске разноликости.
Насупрот опадању хришћанства, број верски неопредељених особа, такозваних „nones” (без припадности), у сталном је порасту и скоро се удвостручио у појединим регионима попут Североистока и Средњег запада, где сада износи 30%. Унутар ове категорије већину чине људи чија религија није „ништа посебно”, док мањи део представљају атеисти и агностици. Истовремено, забележен је благи пораст нехришћанских религија, укључујући ислам, чији се удео на Југу удвостручио у последњих 17 година, што указује на постепену трансформацију америчког верског пејзажа ка већем плурализму.