ШТА ЧИТАТИ? Ex Voto. Заветно давање у различитим културама

Ex Voto. Votive Giving Across Cultures, Edited by: Ittai Weinryb, Series: Bard Graduate Center - Cultural Histories of the Material World, 250 Pages, Hardcover, Published By: Bard Graduate Center, Published: January 2016

Концептуални оквир и типологија заветних предмета

Зборник истражује универзални људски обичај даривања материјалних предмета божанствима као испуњење завета, надилазећи погрдно класификовање ових објеката као „пучке побожности” или „сујеверја”. Основна теза дела јесте да заветни дар чини опипљивом духовну размену између људи и натприродних сила, делујући као симбол успостављеног односа. Студије кристалишу две главне категорије предмета: прву чине објекти који обликом представљају део тела или сличност са телом верника (израђени од воска, теракоте или драгог камења), док другу категорију представљају осликане табле које приказују сценарио заветне праксе. Могућа трећа категорија обухвата предмете намењене људској или божанској конзумацији, чиме се наглашава свеобухватност материјалности у чину вере.

Трансисторијска и крос-културална перспектива

Снага ове књиге лежи у њеном широком компаративном приступу који повезује античку Грчку, ренесансну Италију, Едо период у Јапану, те савремени Мексико и Иран. Појединачни доприноси, попут анализе јапанских Ema таблица или поморских заветних дарова, илуструју како се значење објеката мења кроз простор и време — од чисто култних предмета до естетских експоната. Аутори наглашавају да су заветни дарови полисемични; на пример, у касносредњовековној Италији осликане табле нису биле само знак захвалности светитељу, већ и израз наде за вечно спасење душе (pro anima). Истраживање заветних пракси у исламској церемонији Мухарем додатно потврђује да материјалне праксе у различитим религијским културама деле фундаменталне сличности у приступу светом.

Материјалност као мост између човека и трансцендентног

Посебан фокус зборника стављен је на важност избора материјала и медија, где се закључује да употребљени материјал (сребро, злато наспрам једноставног дрвета или воска) често рефлектује теолошке врлине попут понизности пред Богом. Истраживања указују на то да су донатори често били заокупљени близином заветног дара самом светилишту или светитељу, чиме предмет постаје посредник између земље и неба. Зборник критички преиспитује историју уметности која је често занемаривала ове предмете због просветитељских предрасуда, враћајући фокус на примордијалну људску потребу за изражавањем односа са божанским путем чула. Овако структуиран, рад подвлачи да нада, материјализована у заветном дару, представља трајну константу људског егзистенцијалног искуства.