Why Liberals Win the Culture Wars (Even When They Lose Elections). The Battles That Define America from Jefferson's Heresies to Gay Marriage, By: Stephen Prothero, 336 Pages, Hardcover, Published By: HarperOne, Published: January 2016
Природа и историјски циклуси културних ратова
Протеро тврди да културни ратови у Америци нису модерна појава, већ константа која сеже још од Џеферсоновог времена. Према његовом моделу, ове сукобе готово увек покрећу конзервативци вођени носталгијом за несталим начином живота, осећајући се угроженим демографским и економским променама. Аутор кроз пет кључних епизода — од борбе против Џеферсонове „јереси”, преко антикатолицизма и прогона мормона, до прохибиције и савремених дебата о сексуалним слободама — показује како конзервативне акције заправо представљају узалудне отпоре процесима који су се већ одиграли. Културни ратови су дефинисани апсолутистичким речником где се противник види као зао, али парадоксално, управо ти сукоби приморавају нацију да изнова дефинише свој идентитет и на крају усвоји нови, либералнији и инклузивнији консензус који постаје општеприхваћена норма.
Образац акомодације и проширење америчког идентитета
Централни део Протерове аргументације почива на обрасцу међусобног прилагођавања „староседелаца” и „придошлица”. Историја америчког хришћанства нуди бројне примере група, попут католика, мормона или пентикосталаца, који су некада сматрани страним и антидемократским елементима, да би касније били потпуно апсорбовани у центар америчког живота. Овај процес не само да „пацификује” екстремне ставове, већ суштински проширује границе онога што се сматра прихватљивим „америчким начином постојања”. Протеро сугерише да су културни ратови изгубљени за конзервативце и пре него што почну, јер они покушавају да законима или моралним притиском зауставе дубинске друштвене промене које су већ захватиле становништво, чиме њихови напори на крају само убрзавају интеграцију маргинализованих група у мејнстрим.
Ограничења модела и нерешена питања расних подела
Иако је Протерова теза убедљива у домену верских и културних обичаја, критички осврт указује на потенцијална ограничења његовог оптимистичног модела, нарочито када је реч о дубоким расним преломима. За разлику од претходних културних асимилација, борба за расну једнакост траје вековима и не прати увек предвидиву путању акомодације; прихватање хране, музике или моде неке мањине не гарантује аутоматски политичку и економску једнакост. Поставља се питање да ли су силе демографије и капитализма довољне да премосте најдубље фрактуре америчког друштва или постоје поделе које су једноставно нерешиве кроз демократско-капиталистичку машину. Протеро читаоце доводи до саме ивице егзистенцијалних питања либералне демократије: шта је то што нас заправо гура ка инклузивности — демократски принципи, верска самокритика или сурова реалност глобализације — остављајући отвореним питање како ће се нација суочити са културним ратовима који долазе.
О аутору
Стивен Протеро је аутор бестселера Њујорк тајмса „Религијска писменост” и „Бог није један” и професор религије на Универзитету у Бостону. Његов рад је био представљен на насловној страни магазина ТАЈМ, у емисијама „Опра Винфри шоу”, „Дневни шоу са Џоном Стјуартом”, „Колбер извештај”, на НПР-у и у другим водећим националним медијима. Он пише и рецензира за Њујорк тајмс, Вол стрит журнал, Бостон глоуб, Вашингтон пост, Ју-Ес-Еј тудеј, Лос Анђелес тајмс, Салон, Слејт и друге публикације.
0 Коментари