Свештеник за ди-џеј пултом: сензација у Бејруту
У срцу Бејрута, познатог као престоница забаве на Блиском истоку, ове суботе се одиграо несвакидашњи наступ. На главној бини клуба „AHM” нашао се Гиљерме Пеишото, познатији као падре Гиљерме, свештеник из португалског села који је спојио службу Богу са електронском музиком. За њега је ди-џејинг модеран инструмент за ширење вере, мира и суживота, којим се директно повезује са младима. Пре него што је ставио слушалице и наступио пред стотинама људи, он је предводио мису на либанском католичком универзитету, поручујући да Псалми позивају на слављење Господа свим инструментима, укључујући и модерну електронску музику.
Глобални успех и подршка папе Лава
Падре Гиљерме је постао светска сензација након наступа на Светском дану младих 2023. године, а његов утицај је додатно порастао након наступа на догађајима којима је присуствовао папа Лав 2025. године. Са преко 2,6 милиона пратилаца на Инстаграму, оно што је почело као начин за прикупљање средстава за локалне цркве прерасло је у виталан облик евангелизације. Његов долазак у Либан био је природан корак, с обзиром на то да хришћани чине око трећину од 5 милиона становника ове земље, што је највећи проценат на Блиском истоку, при чему су маронитски католици најбројнија хришћанска група.
Контроверзе и подељена мишљења јавности
Наступ португалског свештеника ипак није прошао без отпора. Група од 18 људи, укључујући верске званичнике, поднела је петицију правосуђу за отказивање наступа, сматрајући га „увредом за веру”. Судија је одбио ову молбу, али је клуб постигао компромис: свештеник није носио мантију током наступа, а религиозни симболи нису били истакнути у самом простору како би се избегле провокације. На друштвеним мрежама водила се жучна дебата између оних који сматрају да је неприхватљиво претварати веру у забаву окружену алкохолом и димом, и оних који славе његове напоре да модерним средствима приближи религију новим генерацијама.
Порука мира кроз ритам и поштовање
Током самог наступа, иза падре Гиљермеа су на великим екранима пројектоване слике папе Лава, Јована Павла Другог и белих голубова, док је он махао либанском заставом у знак подршке земљи. Његова порука је била јасна: ако људи различитих раса и убеђења могу да плешу заједно у потпуном поштовању на подијуму, зашто тако не би могли да живе и у стварном свету? Овај позив на дијалог посебно је важан за Либан, који се годинама суочава са унутрашњим кризама и спољним сукобима, а млади су овакав приступ дочекали са великим одушевљењем и надом.
Статистички оквир хришћанске заједнице у Либану
Према подацима за 2025. годину, Либан остаје јединствен по својој верској структури на Блиском истоку. Хришћани чине приближно 34% становништва (око 1,7 милиона људи), док муслимани (сунити и шиити) чине око 61%, уз значајну заједницу Друза од око 5%. Унутар хришћанског блока, маронити су највећи са око 21% укупног становништва, праћени православцима са око 8% и гркокатолицима са 5%. Остале мањине чине мање од 1% популације. Управо ова комплексна демографска слика чини наступе попут Пеишотовог културно и политички деликатним, али и изузетно значајним за промоцију међуверске хармоније у региону.
0 Коментари