Историјат и успон Муслиманског братства у Египту
Муслиманско братство је основао учитељ Хасан ал-Бана 1928. године у Египту као свеарапски исламистички политички покрет заснован на идеји да исламско учење треба да буде темељ власти. Иако се у почетку фокусирала на социјалне услуге, организација је касније формирала оружано крило које се борило против британских колонијалиста и Израела, а била је умешана и у атентат на египатског премијера Махмуда Фахмија ал-Нокрашија 1948. године. Након војног удара 1952. године, покрет се суочио са оштром репресијом председника Гамала Абдел-Насера, да би током 1970-их доживео препород под Анваром Садатом, када се група формално одрекла насиља и почела да делује као противтежа левичарским противницима режима.
Краткотрајна власт и коначни падом покрета
Током тридесетогодишње владавине Хоснија Мубарака, Братство је било технички забрањено, али толерисано, поставши најјача опозициона снага која је 2005. године освојила петину места у парламенту. Након устанка 2011. године, покрет је тријумфовао на изборима, а Мухамед Морси је постао председник, али је његова владавина изазвала дубоке поделе и страх од монополизације власти. Војска је 2013. године, након масовних протеста, збацила Морсија и покренула крвави обрачун са присталицама Братства. Данас је организација у Египту проглашена терористичком, хиљаде чланова су у затвору, укључујући врховног вођу Мухамеда Бадија, док остатак руководства живи у егзилу.
Транснационално ширење и оружани сукоби
Муслиманско братство се из Египта проширило на цео Блиски исток, формирајући огранке који су често улазили у директне сукобе са својим владама. У Сирији је Братство 1982. године покренуло оружану побуну, што је довело до бруталне офанзиве председника Хафеза Асада на град Хаму, где је убијено између 10.000 и 40.000 људи. Такође, палестински покрет Хамас, који је 7. октобра 2023. године покренуо рат у Гази, има своје корене управо у Муслиманском братству. У Либану, огранак познат као ал-Џама ал-Исламија има своје оружано крило које је током актуелног рата сарађивало са шиитским Хезболахом у лансирању ракета на Израел.
Регионалне поделе и забрана у Јордану
Однос према Муслиманском братству дубоко дели сунитске силе у региону; док су Турска и Катар традиционално показивали симпатије према њиховој идеологији, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Египат их сматрају егзистенцијалном претњом. Раније ове године, Јордан је увео свеобухватну забрану Братства, оптужујући га за планирање напада, чиме је практично угашена највећа опозициона партија у тој краљевини. Овај потез је окончао деценију дугу праксу у којој је монархија званично забрањивала главну групу, али толерисала њен политички Фронт исламске акције, сигнализирајући потпуно одбацивање политичког исламизма.
Америчка класификација и санкције
Сједињене Државе су у уторак званично означиле либански, јордански и египатски огранак Муслиманског братства као терористичке организације, оптужујући их за подршку насиљу и дестабилизацију региона. Стејт департмент је либанску групу ал-Џама ал-Исламија ставио на листу „страних терористичких организација”, што је најстрожа мера која забрањује било какав вид подршке под претњом кривичног гоњења. Јордански и египатски огранци су на листи Министарства финансија због логистичке и материјалне помоћи Хамасу. Вашингтон тврди да ове групе директно угрожавају америчке интересе и грађане, чиме се додатно појачава међународни притисак на мрежу Муслиманског братства.
0 Коментари