„Барбике” античког света: грчке плагоне
Деца у античкој Грчкој играла су се софистицираним фигурицама које су, попут данашњих Барби лутака, одражавале друштво и аспирације тог времена. Ове теракота лутке, познате као плагоне или коре, биле су много више од обичних играчака; оне су представљале културне артефакте дубоко испреплетене са образовањем, ритуалима и животним путем младих Гркиња. Већина ових лутака израђивана је од печене земље (теракоте) и често су имале покретне делове, што их чини једним од најранијих примера артикулисаних играчака у историји човечанства.
Занатско мајсторство и функционалност
Један од најфасцинантнијих примера је артикулисана фигура жене са оклагијом са Родоса, која датира из око 450. године пре нове ере. Ова лутка, висока око 11,4 центиметра, има покретан струк и рамена, што јој омогућава да верно имитира покрете мешења теста. Иако су ови предмети данас боје теракоте, трагови белог премаза и црвених и црних пигмената подсећају нас да су првобитно биле живописно обојене. Ове фигурице су често имале и сложене фризуре, па чак и остатке текстила, што сугерише да су некада биле одевене у минијатурну одећу.
Образовна улога и социјализација девојчица
Научници верују да су ове лутке имале изразиту образовну сврху, уводећи девојчице у кућне послове и „обавезе жене”. Кроз игру, девојчице су имитирале улоге одраслих, вежбајући облачење, уређивање косе и оживљавање сцена из свакодневног живота. На тај начин су интернализовале вештине и очекивања која ће се пред њих поставити када постану супруге и мајке. Ови предмети су служили као витални алати за социјализацију, припремајући их за будући идентитет унутар строго дефинисаних друштвених оквира полиса.
Ритуал преласка: посвета богињи Артемиди
Животни век једне грчке лутке имао је свој дубоко симболичан завршетак. Било је уобичајено да девојке, уочи своје удаје, посвете своје лутке богињи Артемиди, заштитници младих жена и порођаја. Овај ритуал је означавао званични прелазак из детињства у зрело доба и из статуса девице у статус удате жене. Одрицањем од својих драгих играчака, девојке су формално напуштале детињство и прихватале нове друштвене одговорности, претварајући обичне предмете за игру у свете заветне дарове.
Археолошки налази и лична вредност
Широко распрострањени археолошки налази, од копнене Грчке до колонија, потврђују значај ових лутака. Многе су пронађене у дечјим гробовима, што наглашава њихову дубоку личну вредност. У случајевима када је дете преминуло пре него што је дочекало узраст за удају и посвету лутке богињи, ови драги предмети би пратили покојницу у загробни живот. Ове „античке Барбике” тако нам пружају дирљив увид у свакодневицу, емоције и верске обичаје најмлађих чланова античког друштва.
0 Коментари