Александар Велики и криза наслеђивања
Александар Велики остао је упамћен као један од највећих војсковођа у историји, освојивши огромна пространства од Персије и Египта све до Индије, али његово царство се нагло распало након његове смрти 323. године пре н. е. Пошто иза себе није оставио одраслог наследника, његова изненадна смрт изазвала је дубоке поделе у македонској војсци. Док је пешадија подржавала његовог полубрата Филипа III Аридеја, коњица предвођена Пердиком заговарала је чекање на рођење детета које је носила Александрова супруга Роксана. Овај компромис довео је до именовања Пердике за регента, уз договор да ће престо припасти нерођеном детету ако оно буде мушко.
Александар IV: легитимни наследник и жртва моћи
Александар IV Македонски, син Александра и Роксане, рођен је крајем 323. или почетком 322. године пре н. е., поставши легитимни наследник македонског трона од тренутка свог доласка на свет. Као унук Филипа II, он је носио крв двеју култура, македонске и согдијанске, али је као одојче постао обичан пион у крвавој борби Александрових генерала, познатих као Дијадоси. Након што је регент Пердика убијен, млади краљ и његова мајка прешли су у руке Касандра, који је у дечаку видео директну претњу својим амбицијама за влашћу над Македонијом.
Трагичан крај Аргеадске династије
Сукоби међу Дијадосима запечатили су судбину легитимног Александровог наследника. Касандар, свестан да ће Александар IV по пунолетству захтевати своја пуна владарска права, наредио је погубљење и дечака и његове мајке Роксане 310. године пре н. е. Овим чином насиља, директна крвна линија Александра Великог је неповратно прекинута, чиме је окончана владавина династије Аргеада. Смрт једанаестогодишњег краља означила је почетак хеленистичког периода у којем су некадашњи Александрови генерали дефинитивно поделили царство на засебна краљевства.
Херкул: мистерија ванбрачног сина
Поред легитимног наследника, историјски извори помињу и Херкула (Херакла) од Македоније, наводног Александровог ванбрачног сина са Барсином, ћерком персијског сатрапа Артабаза. Његово порекло остаје предмет дебата међу историчарима, с обзиром на то да га неки антички аутори попут Плутарха помињу, док га Аријан потпуно игнорише. Занимљиво је да Херкул није одмах увучен у спорове око наслеђа након Александрове смрти; уместо њега, фаворизован је Филип III Аридеј, упркос томе што је и он био незаконито дете Филипа II, што додатно баца сенку сумње на Херкулов стварни статус и легитимитет.
Политичка манипулација и смрт Херкула
Херкул је живео у релативној анонимности све до убиства Александрове легитимне деце, када је поново постао политички релевантан. Регент Полиперхон, тражећи начин да поврати изгубљени утицај, почео је да га промовише као правог наследника и окупља војску под његовим именом. Међутим, Касандар је лукаво избегао отворени сукоб и поткупио Полиперхона богатством и привилегијама како би овај ликвидирао младића. Херкул је убијен око 309. године пре н. е., чиме су уклоњени сви преостали трагови Александровог потомства, дозвољавајући генералима да несметано успоставе сопствене династије.
0 Коментари