Реза Пахлави и нови талас протеста у Ирану
Ирански престолонаследник у егзилу, Реза Пахлави, настоји да се наметне као кључна фигура у будућности своје земље након скоро 50 година прогонства. Иако је његов отац, последњи ирански шах, био широко омражен, што је и довело до револуције 1979. године, шездесетпетогодишњи Пахлави успео је да подстакне масовне демонтрације које су прошлог четвртка ескалирале широм Ирана. Протести, иницијално покренути због лоше економске ситуације, прерасли су у озбиљан изазов за теократски режим, који је додатно ослабљен вишегодишњим немирима и недавним дванаестодневним ратом са Израелом, током којег су САД бомбардовале иранска нуклеарна постројења.
Изазови повратка „Пауновог престола”
Главна непознаница остаје стварни ниво подршке коју Пахлави ужива међу Иранцима. Док његове позиве на протесте редовно преносе сателитски канали на фарси језику, аналитичари се питају да ли народ заиста жели повратак монархије, познате као Паунов престо, или једноставно тражи било какву алтернативу шиитској теократији. Стручњак Бехнам Бен Талеблу истиче да је протестни покрет у последњој деценији попримио изразито националистички тон, а Пахлавијев успех лежи у повлачењу оштрог контраста између „нормалности” која је некада постојала и тренутне „ноћне море” у којој живе грађани Ирана.
Младост у луксузу и пад династије
Рођен 1960. године, Реза Пахлави је одрастао у незамисливом луксузу палате Ниаваран, док је његов отац Мухамед Реза владао уз подршку САД и ЦИА. Међутим, седамдесетих година прошлог века, дубока економска неједнакост и бруталност тајне полиције САВАК ујединиле су секуларисте, синдикате и верске вође против круне. Млади престолонаследник је 1978. године отишао на обуку за пилота у САД, да би годину дана касније његов отац побегао из земље пред налетом Исламске револуције. Након смрти свог оца 1980. године, Пахлави је званично преузео улогу шаха у егзилу, обећавајући свом народу да ће „ноћна мора” проћи.
Деценије егзила и дигитални активизам
Пахлави је деценијама живео између Лос Анђелеса и Вашингтона, покушавајући да задржи утицај у домовини кроз повремене тајне радио и ТВ емисије. Његов профил је поново постао значајан током првог мандата Доналда Трампа, али су светски лидери остали опрезни према егзиланту који је дуго одвојен од стварности на терену. Ипак, млађе генерације Иранаца, које су рођене дуго након пада монархије и које трпе последице међународних санкција и корупције садашњег режима, све више гледају на Пахлавија као на симбол могуће промене, што он вешто користи путем друштвених мрежа и медија попут „Iran International”.
Реформаторске идеје и контроверзна сарадња
У новијим интервјуима, Пахлави износи идеју о уставној монархији са изабраним, а не нужно наследним владаром, тврдећи да је садашњи режим немогуће реформисати изнутра. Ипак, он се суочава и са озбиљним критикама због своје отворене сарадње са Израелом, посебно након састанка са Бенјамином Нетанјахуом 2023. године. Пахлави брани ове потезе тврдећи да је његов фокус искључиво на ослобађању Ирана и да ће прихватити помоћ било кога ко је вољан да је пружи — било да су то САД, Саудијска Арабија или Израел — све док то не угрожава националне интересе земље.
0 Коментари