The Oxford Handbook of Anglican Studies, Edited by: Mark D. Chapman, Sathianathan Clarke and Martyn Percy, Series: Oxford Handbooks in Religion and Theology, 584 Pages, Hardcover, Published By: Oxford University Press, Published: December 2015
Изазов дефинисања англиканског идентитета
За разлику од Римокатоличке цркве која почива на јуридичком моделу и ауторитету институције, лутеранства заснованог на конфесионалним доктринама или баптиста фокусираних на сакраменталну праксу, англиканизам се суочава са потешкоћама у проналажењу јасних критеријума самодефинисања. Оксфордски приручник за англиканске студије указује на то да је ова дисциплина добила име тек у последње две деценије, у време када су тензије унутар заједнице достигле врхунац. Иако се англиканизам често описује кроз „свето тројство” Писма, разума и традиције, глобални контекст и постколонијална реалност у Африци, Азији и Аустралазији намећу питања о томе чији разум и чија традиција заправо обликују веру, чинећи покушај стварања јединствене норме изузетно проблематичним.
Историјски ревизионизам и питање епископата
Један од кључних проблема у потрази за јединством јесте позивање на заједничку историју, која је често предмет различитих тумачења између евангелика и англокатолика. Фигуре попут Ричарда Хукера, које су данас централне за англиканску мисао, у своје време су биле маргиналне, што показује да је идентитет заједнице вештачки обликован вековима након саме Реформације. Ова подела је најочигледнија у питању епископата: док неки сматрају да је бискупска хијерархија суштинска за постојање цркве, други је виде само као користан али незаобилазан организациони модел. Покушаји да се одређене историјске праксе прогласе нормативним често воде ка искључивању оних који те праксе не следе, додатно продубљујући кризу идентитета унутар саме заједнице.
Будућност кроз прихватање несавршености
У потрази за кохезијом, англиканизам се често окреће специфичним културним облицима попут поезије, химни и духовности, мада се они показују као слаби инструменти за постизање стварног јединства. Уместо строге логике и дисциплине, сведочанство англиканизма може лежати управо у његовој признатој некомплетности и „неуредности”, како је то описао Мајкл Ремзи, указујући на већу, универзалну цркву изван сопствених граница. Коначно, опстанак Англиканске заједнице не почива на правним актима или савршеној теолошкој симметрији, већ на константном и свесном избору њених чланова да, упркос свим разликама и унутрашњим немирима, наставе да ходају заједно ослањајући се на божанску милост.
О уредницима
Марк Д. Чапман је потпредседник Рипон колеџа у Кадесдону, Оксфорд, Енглеска, и доцент на катедри за модерну теологију на Универзитету у Оксфорду. Сатијанатан Кларк је носилац катедре бискупа Сундо Кима за светско хришћанство и професор теологије, културе и мисије на Весли теолошкој семинарији у Вашингтону. Мартин Перси је декан Крајст черча у Оксфорду, Енглеска, а претходно је био управник Рипон колеџа у Кадесдону.
0 Коментари