Папа Лав XIV упућује поруку подршке јужном Либану на крају свог првог путовања у иностранство

Папа Лав XIV позива на правду на месту експлозије у Бејруту

Папа Лав XIV је током завршног дана своје прве прекоморске посете молитвом одао почаст месту смртоносне експлозије у луци Бејрут 2020. године, која је постала симбол званичне некажњивости и дисфункције у Либану. Експлозија, у којој је погинуло 218 људи и нанета штета од милијарде долара, настала је детонацијом стотина тона амонијум нитрата. Папа је, у емотивном сусрету поред оштећених силоса за жито, загрлио рођаке жртава који и пет година након трагедије траже правду. Истрага је више пута ометана, при чему ниједан званичник није осуђен. Породице жртава виде папину посету као јасну поруку да је експлозија била „злочин“ и да је неопходно окончати некажњивост.

Поруке наде и захтеви за јединством

На завршној миси на бејрутском приобаљу, којој је присуствовало око 150.000 верника, папа Лав XIV је говорио о многим проблемима са којима се Либанци суочавају – од економске кризе и експлозије до страхова од рата. Позвао их је да не буду резигнирани, већ да пронађу наду и захвалност, инсистирајући да је правда део једначине. Поручио им је: „Одбацимо оклоп наших етничких и политичких подела, отворимо наше верске исповести међусобном сусрету и поново пробудимо у нашим срцима сан о уједињеном Либану“. Он је позвао Либан да буде „дом правде и братства“ и пророчки знак мира за цео Левант.

Емотивна посета болници и брига за рањиве

Папа је свој последњи дан започео емотивном посетом болници Де Ла Кроа (De La Croix), специјализованој за негу особа са психолошким проблемима. Мати Мари Маклуф, мати претпостављена, дочекала је папу рекавши да њихова установа брине о „заборављеним душама“. Папа Лав је истакао да ова установа служи као подсетник човечанству: „Не можемо заборавити оне који су најрањивији. Не можемо замислити друштво које јури пуном брзином, држећи се лажних митова о благостању, док истовремено игнорише толике ситуације сиромаштва и рањивости“.

Тражење правде: бол и непопустљивост рођака

Рођаци настрадалих, попут Миреј Хури, чији је 15-годишњи син Елијас погинуо, истакли су да се Либан не може залечити без правде и одговорности. Хуријева је, као и други рођаци, позвала на окончање заустављене истраге која је умешала дугачку листу политичких, безбедносних и правосудних званичника. Иако је изразила да ће папина молитва донети олакшање, јасно је поручила да неће одустати од потраге за правдом. Судбина масивних силоса за жито у луци, који су апсорбовали велики део удара експлозије, такође је предмет спора; влада је намеравала да их сруши, али су породице жртава протестовале, захтевајући њихово очување као споменика.

Апел за мир на југу и дијалог

У свом опроштајном говору на аеродрому, папа Лав XIV осврнуо се на текући сукоб на југу Либана, шаљући поруку подршке људима у том региону, који су били погођени прошлогодишњим ратом између Хезболаха и Израела и још увек су мета ваздушних напада. Позвао је на престанак напада и непријатељстава: „Морамо препознати да оружана борба не доноси никакву корист. Док је оружје смртоносно, преговори, посредовање и дијалог су конструктивни“. Либански председник, Џозеф Аун, захвалио је папи као „оцу који нам је донео утеху“, и замолио га да Либан задржи у својим молитвама.