Генетичко порекло Минојаца и Микенаца
Недавне анализе генома древних Минојаца и Микенаца, који су живели пре три до пет хиљада година, откриле су да ове две цивилизације деле велики део свог генетичког наслеђа. Тим под вођством др Јосифа Лазаридиса са Харварда фокусирао се на остатке из периода од 2.600 до 1.100 године пре нове ере. Истраживање је показало да већина предака ових народа потиче од локалних група које су донеле пољопривреду у Европу из Анадолије током неолита. Ова веза са првим земљорадницима чини између 62% и 86% њиховог укупног порекла.
Везе са Кавказом и Ираном
Поред анадолских корена, скелети из бронзаног доба открили су присуство генетичког материјала који потиче из популација са Кавказа или територије данашњег Ирана. Код оба народа, овај извор чини између 9% и 17% њиховог генетичког склопа. Ови подаци указују на сложена кретања становништва и миграције које су обликовале најраније високе цивилизације на европском тлу, спајајући утицаје са Истока и Медитерана у јединствен културни и биолошки ентитет.
Кључне разлике и северни утицај
Иако су делили много тога, истраживање објављено у часопису Nature истиче једну суштинску разлику: Микенци су, за разлику од Минојаца, имали генетички допринос народа са севера, из равница које се протежу од источне Европе до централне Азије. Ово северно порекло чини између 4% и 16% микенског гена. Ова разлика би могла бити повезана и са лингвистичким диверзитетом, јер су Микенци говорили раним обликом грчког језика, док минојско писмо Линеар А и даље остаје нешифровано и припада непознатој језичкој групи.
Модерни Грци као директни потомци
Једно од најзначајнијих открића ове студије јесте директна генетичка веза између античких Микенаца и савремених Грка. Упоређивањем преко милион писама генетичког кода из зуба деветнаест особа са разних локалитета са генима модерне популације, научници су утврдили јасан генетички преклоп. ДНК докази потврђују да су цивилизације бронзаног доба поставиле темеље за савремени грчки народ, очувајући континуитет кроз миленијуме упркос бројним историјским превирањима.
Наслеђе Агамемноновог краљевства
Микена, као најмоћнији и најбогатији палатски центар касног бронзаног доба, заузима посебно место у светској културној баштини. Легендарно краљевство митског краља Агамемнона инспирисало је бројне песнике и писце, од Хомерових епова до великих трагедија класичног периода. Научна потврда генетичког континуитета додаје нову димензију овим митовима, показујући да приче о Микени нису само књижевни мотиви, већ стварни део дубоке историје народа који и данас настањује те просторе.
0 Коментари