Порекло и историјски идентитет Бодидарме
Бодидарма, у Кини познат као Дамо, а у Јапану као Дарума, традиционално се сматра двадесет осмим патријархом индијског будизма и оснивачем чан (зен) школе. Савремена истраживања, подстакнута открићем рукописа из Дунхуанга, бацила су ново светло на његову биографију, која је вековима била заснована на хагиографским списима. Најстарији помен његовог имена налази се у запису Јанг Сјуанџија из 547. године, који га описује као старог монаха из западних крајева (могуће Персије) који је око 520. године посетио манастир Јонгнинг у Луојангу, мада овај извештај пружа мало везе са каснијом легендом.
Списи Даосјуана и учење о „гледању у зид”
Најважнији историјски извор представља дело „Сју гаосенг џуан” које је написао Даосјуан у 7. веку. Према овом запису, Бодидарма је био браман из јужне Индије који је морским путем стигао у Кину како би ширио махајана доктрину. Његово учење је било познато као „гледање у зид” (biguan) или „два улаза” (путем принципа и путем праксе). Иако су његове методе у почетку наилазиле на неразумевање и непријатељство у поређењу са популарнијим учењима тог времена, Бодидарма је успео да стекне два значајна ученика, Хуикеа и Даојоуа, који су са њим проучавали „Ланкаватара сутру”.
Мистерија смрти и противречности извора
Подаци о Бодидарминој смрти остају нејасни и противречни чак и у раним изворима. Док Даосјуан на једном месту тврди да не зна где је монах преминуо, на другом наводи обале реке Ло, која је у то време била позната као стратиште, што сугерише могућност да је погубљен током побуна у држави Веи. Такође, извори представљају две слике Бодидарме које је тешко помирити: једну као практичара медитације који се не ослања на писану реч, и другу као присталицу „Ланкаватара сутре”, што указује на то да су каснији хроничари покушавали да споје различите традиције у једну личност.
Формирање патријархалне лозе чан школе
Развој чан школе на „Источној планини” током 7. века, око мајстора Даосина и Хонгрена, пресудно је утицао на статус Бодидарме. Текстови са почетка 8. века успели су да повежу ову нову традицију са линијом преноса „Ланкаватара сутре”, дефинишући Бодидарму и Хуикеа као прва два кинеска патријарха. Да би се попунила празнина у лози, Сенгцан је проглашен за трећег патријарха, чиме је успостављена духовна филијација која је новој школи, познатој као „Дамо зонг”, дала неопходан легитимитет и правоверност у оквиру кинеског будизма.
Од историјског монаха до легендарног оснивача
Како је чан школа расла и постајала доминантан правац у Кини, њен оснивач Бодидарма је добијао све више легендарних обележја. Његова фигура је постала симбол непосредног искуства просветљења и преноса знања изван традиционалних списа. Иако је историјски Бодидарма остао у сенци оскудних и несигурних чињеница, легендарни Дамо је кроз векове обликовао уметност, културу и духовну праксу Источне Азије, поставши једна од најпрепознатљивијих фигура у целокупној будистичкој историји.
