Живот и академски пут
Морис Блондел био је истакнути француски римокатолички филозоф, рођен у Дижону, чије је образовање на престижној школи École Normale Supérieure поставило темеље његове будуће мисли. Као ученик Леона Оле-Лапруна, коме је посветио своју знамениту тезу „Акција” (L'action) одбрањену на Сорбони 1893. године, Блондел је унео потпуну новину у тадашњу филозофску средину. Највећи део своје каријере провео је као професор филозофије у Екс ан Провансу, где је деловао од 1897. до 1927. године, развијајући систем који ће извршити огроман утицај на каснији развој француске католичке мисли и теологије 20. века.
Оригиналност „методе иманентности”
Објављивање дела „Акција” изазвало је велику пажњу и полемике због тврдње да се из чисто филозофских претпоставки може доћи до теолошких закључака. За разлику од позитивиста који су доминирали универзитетима и схоластичара који су контролисали теолошке школе, Блондел је користио суптилну анализу људског искуства како би показао да оно суштински указује на натприродно и, на крају, захтева његово постојање. Кроз своју чувену „методу иманентности”, он је настојао да стигне до трансцендентног, тврдећи да сваки људски одговор на стварност у себи носи клицу божанског позива.
Појам акције као одговор на стварност
За Блондела „акција” није представљала само пуку активност или спољашње деловање, већ је обухватала целокупан људски одговор на стварност, укључујући осећања, вољу и знање. Сматрао је да постоји несклад између онога што човек вољно жели и онога што својим деловањем постиже, и да се тај јаз може премостити само кроз отварање према Божијој благодати. Према правилима које траже дубину унутрашњег живота, Блондел је тврдио да човек не може бити потпуно свој ако не прихвати оно што га надилази, чиме је акцију подигао на ниво метафизичког и религиозног чина.
Каснија дела и тежња за појашњењем
Будући да није био нарочито јасан писац, а његово учење често сматрано компликованим и нејасним, Блондел је већи део каснијег живота посветио појашњавању својих ставова. Након вишегодишњег чекања на објављивање ревидираног издања свог главног дела, написао је низ значајних књига као што су „Мисао”, „Биће и бића” и „Филозофија и хришћански дух”. Иако је сарађивао са многим значајним мислиоцима свог времена, често је долазило до сукоба и разилажења, јер је Блондел био изузетно пажљив у одбрани специфичности свог филозофског система од погрешних тумачења.
Однос према модернизму и цркви
Иако је био део модернистичког покрета у смислу жеље за обновом црквеног учења, Блондел је одлучно одбацивао екстремне ставове својих савременика попут Алфреда Лоазија или Фридриха фон Хигела. Иако је повремено био под претњом црквене цензуре, успешно је избегао осуду и чак добио потврду ортодоксије од папе Лава XIV. Његово инсистирање на верности цркви, уз истовремено заступање савременог филозофског метода, омогућило је да хришћанска мисао остане релевантна у дијалогу са модерним светом, чувајући суштину вере кроз нове интелектуалне форме.
0 Коментари