Набатејци и њихово пространо царство
Иако је локалитет Петра светски познат, народ који га је саградио — Набатејци — мање је познат широј јавности. Између 4. века пре нове ере и 106. године нове ере, овај арапски народ владао је огромном територијом која се протезала од јужне Сирије до оазе Ал-Ула у данашњој Саудијској Арабији. Њихови владари, препознати као „краљеви Арапа”, нису управљали само својим народом већ и бројним вазалним племенима, постављајући темеље културе која је дубоко укорењена у семитској традицији.
Душара: бог са врха планине
Главни бог Набатејаца био је Душара, чије име дословно значи „Онај са Шаре”, што је назив за планину у близини Петре. Слично библијском Богу, Душара нема право лично име већ титулу која означава његов врховни статус на врху планине, подсећајући на манифестацију Бога Мојсију на Синају. Ова заједничка карактеристика семитских религија огледа се у уздржаности да се божанство именује, што је у супротности са грчким и римским пантеоном где богови носе лична имена попут Зевса или Јупитера.
Обожавање светих камена – бетила
Један од најважнијих ритуала набатејске религије било је поштовање усправљених камена, познатих као бетили, што долази из арамејског језика и значи „кућа бога”. Набатејци су веровали да унутар ових четвороугаоних, често бесликовних камена борави божанска присутност. Ова пракса има дубоке паралеле у Библији, попут Јаковљевог камена у Постању, а најзначајнији Душарин бетил чуван је у главном храму у Петри, где су му верници приносили жртве изливајући крв животиња на сам камен.
Набатејски „Божић” и сличности са хришћанством
Занимљиво је да су Набатејци славили годишњи празник рођења Душаре, при чему су га називали „јединим чедом Господњим”, рођеним од девице по имену Чаму. Хришћански аутори, попут Епифанија Саламинског, бележили су ове детаље како би осудили набатејску религију као конкурентску „паганску пародију” хришћанства. Ипак, ове сличности указују на то да је концепт девичанског рођења постојао у региону вековима пре појаве хришћанства, што је теологе тог времена приморавало на оштру апологетску одбрану.
Културна преплитања и грчки утицај
Под утицајем грчког света, Набатејци су почели да поистовећују Душару са Дионисом, због повезаности са вегетацијом, али и са Зевсом, као врховним господарем. Постоје индиције да су Душару посматрали као сина јединца који је истовремено једно са својим оцем, што је модел „два у једном” који ће се касније потпуно развити у хришћанској теологији. Оваква преплитања култура и веровања чине Набатејце кључним мостом између древних семитских традиција и хеленистичког света.
0 Коментари