Стварност у јаслама насупрот божићној идили
Иако нас празничне песме и безбројне божићне честитке наводе на слику спокојне породице у идиличном селу, историјска истраживања указују на то да су околности Исусовог рођења биле све само не мирне. Јасле у које је положен нису биле чист креветац, већ смрдљиво корито за исхрану магараца који су служили пастирима који су те ноћи чували стада од дивљих звери. Смештање јеванђељских прича у шири историјски контекст Јудеје открива свет обележен опасношћу и страхом, што је далеко од ушушкане представе коју негујемо данас.
Терор Ирода Великог и политички притисак
Краљ Ирод, који се у божићним причама појављује као оличење зла, био је римски клијентски владар чији је опстанак на власти зависио од суровог одржавања реда. Његов сукоб са Исусовом породицом био је дубоко политички, јер су они тврдили да потичу из лозе краља Давида, што их је аутоматски чинило претњом за престо. Ирод је чак оскрнавио Давидов гроб, а изнад самог Витлејема подигао је Иродијум — монументални споменик сопственом масакру над локалним становништвом. За становнике Витлејема, Иродијум на хоризонту није био само грађевина, већ константно подсећање на Иродову моћ и насиље.
Витлејем као центар отпора и хаоса
Далеко од тога да је био успавано село, Витлејем је био значајан град под римском чизмом и поприште крвавих обрачуна. Након Иродове смрти, Јудеја је планула у општој побуни против Рима, а Иродов син Архелај је извршио масакр над хиљадама верника у Јерусалимском храму. Римске легије под генералом Варом марширале су из Сирије, палиле села и разапињале хиљаде устаника. Управо у таквом хаотичном и трауматичном свету Исусова породица је тражила уточиште, бежећи у Египат и касније се настањујући у Назарету, намерно се држећи подаље од Архелајевог режима терора.
Проблематични прикази Исусовог детињства на филму
Савремена кинематографија, попут филма The Carpenter’s Son, често црпи инспирацију из апокрифних текстова као што је „Томино јеванђеље о детињству”. Међутим, овај текст, настао вековима касније, приказује младог Исуса као опасно полубожанство које убија своје вршњаке и учитеље ако га наљуте. Такви прикази не само да носе проблематичне антијеврејске поруке, већ и насиље приказују као произвољно и зло, занемарујући стварни политички сукоб између Јудеје и Рима. Историчари наглашавају да је права вредност приче о Исусовом детињству управо у његовој укорењености у нестабилном и трауматичном друштву под окупацијом.
Божићна порука у савременом свету
Данас многе цркве у Сједињеним Државама прилагођавају своје божићне јаслице како би указале на актуелне проблеме, попут депортација и притвора миграната. Оваква поређења враћају рођење Христа из домена слатке бајке у домен сурове реалности борбе за опстанак. Права прича о Божићу није једноставна нарација о миру и радости, већ сведочанство о нади која тиња упркос угњетавању и немилосрдним силама овог света. Она нас подсећа да су и хришћански темељи изграђени на искуству избеглиштва, страха и непоколебљиве вере усред друштвеног лома.
0 Коментари