Пут бодисатве

Етимологија и значење појма бодисатва

Појам бодисатва (пали: bodhisatta) означава биће које тежи просветљењу, а његов пут и значење развијали су се кроз различите етапе будистичке мисли, од описа претходних живота историјског Буде до универзалног идеала којем сви треба да теже. Реч бодисатва потиче из санскрита, где bodhi значи "буђење" или "просветљење", док sattva обично означава "биће", "суштину" или "храброст". Према томе, бодисатва је "биће просветљења" или "херој просветљења". Научници попут К. Р. Нормана сугеришу да је санскртски облик можда реконструисан из пали језика, где bodhisatta може значити и "онај који је усмерен ка просветљењу" (bodhisakta) или "способан за просветљење" (bodhiśakta). У широком смислу, будизам препознаје три типа просветљења: пут "слушалаца" (śrāvaka) који постају архати, пут "усамљених буда" (pratyekabuddha) и пут врхунског, потпуног просветљења које постиже Буда. Када се термин користи експлицитно за будућег Буду, често се додаје назив mahāsattva ("велико биће"), што имплицира возило (yāna) које води ка највишем циљу.

Бодисатва у мејнстрим будизму и теравади

У традиционалном, мејнстрим будизму (као што је теравада), пут бодисатве се посматра кроз описну биографију Гаутаме Буде и његових претходних живота. Кључни текст, Buddhavamsa, описује како је Гаутама, у једном од прошлих живота као аскета Сумедха, пао пред ноге претходног Буде Дипамкаре и заветовао се да неће постићи ослобођење само за себе, већ да ће постати Буда како би спасао безбројна бића. Овај завет је означио почетак његовог пута који је трајао еонима. У овом контексту, бодисатва развија десет савршенстава (pāramī): дарежљивост, морал, одрицање, мудрост, енергију, стрпљење, истинољубивост, одлучност, љубавну доброту и спокој. Приче о овим подвизима познате су као Ђатаке (Jātaka), које служе као морални примери, али се не очекује да сваки верник следи тај пут, већ да тежи постанку архата под вођством тренутног Буде.

Махајана: Бодисатва као универзални идеал

Са успоном махајане ("великог возила"), пут бодисатве прелази из описа Будине прошлости у пропис за све следбенике. Будући да је просветљење Буде супериорније у односу на оно архата због бескрајног саосећања, махајана тврди да сви који могу треба да теже будућем будизму. Кључни изазов – како положити завет пред Будом ако он физички више није присутан – решен је теолошким развојем идеје да су Буде и даље присутне у визијама и на другим нивоима постојања. Пут започиње развијањем саосећања (karuṇā) и ума буђења (bodhicitta), што представља дубоку унутрашњу револуцију од себичности ка апсолутном алтруизму. Овај завет се формално полаже пред учитељем или свим Будама универзума, чиме практикант постаје бодисатва који вежба спој мудрости и вештих средстава за помоћ другима.

Десет ступњева и пет стаза просветљења

Развијена махајана теорија систематизује овај пут кроз структуру пет стаза и десет ступњева (bhūmi). Прве две стазе (акумулација и припрема) воде до треће стазе – стазе виђења, где бодисатва први пут директно увиђа "празнину" (śūnyatā) и достиже први степен назван "Радосни". Одатле, кроз стазу култивације, бодисатва пролази кроз преостале степене, од којих је сваки повезан са усавршавањем одређеног савршенства (pāramitā), попут морала, стрпљења или мудрости. На седмом степену бодисатва постаје неповратан, а на десетом ("Облак Дарме") постаје готово божанско биће које може да еманира безброј облика како би помогло другима. У овој фази се налазе велики иконични бодисатве попут Авалокитешваре (саосећање) и Манђушрија (мудрост), којима се верници моле за заштиту и вођство.

Езотерични приступи и каснији развој

У каснијим фазама индијског будизма појављује се вађрајана (тантра), која уноси значајне промене у слику о бодисатви. Тантричке праксе нуде могућност да се цео дуги пут бодисатве пређе у само једном животном веку, уместо током безбројних еона. Према овим учењима, за постизање потпуног будаства неопходно је укључити езотеричне технике у одређеном тренутку пута. Ове синтезе су посебно развијене на Тибету кроз текстове као што је Lam rim chen mo Цонг ка па-е. С друге стране, у источноазијским традицијама попут зена, нагласак је често на директном увиду који може "скратити" или потиснути дуготрајне шеме ступњева, фокусирајући се на тренутну реализацију природе ума бодисатве у свакодневном животу.