536. година: врхунац глобалне катастрофе
Многи историчари и научници тврде да је 536. година била најгора за живот у људској историји, због низа догађаја који су довели до хаоса широм света. Ова година је обележена масивном вулканском ерупцијом (или серијом ерупција), вероватно на Исланду или у Северној Америци, која је Северној хемисфери донела вео пепела и прашине. Овај облак је блокирао сунчеву светлост око 18 месеци, изазвавши драматичан пад глобалних температура, познат као вулканска зима 536. године. Византијски историчар Прокопије је записао да је Сунце током целе године давало светлост „без сјаја, попут Месеца“.
Климатске промене и глад
Пад летњих температура за око 1,5C до 2,5C започео је најхладнију деценију у последњих 2300 година, познату као касноантичко мало ледено доба, које је трајало до око 560. године. Ове екстремне промене изазвале су широко распрострањене неуспехе жетве и гладовање широм Европе, Блиског истока и делова Азије. Ирски летописи бележе „несташицу хлеба“ у годинама 536–539, а снег је пао чак и у Кини током тог лета.
Јустинијанова куга. Други удар
Ослабљена глађу и тешким условима, људска популација постала је подложнија болестима. Ситуација се додатно погоршала када је 541. године избила Јустинијанова куга (за коју се верује да је бубонска куга) у римској луци Пелузијум у Египту. Куга се брзо проширила, уништавајући једну трећину до половине популације Источног римског царства и убрзавајући његов колапс. Овај други, смртоноснији удар, уследио је након првог шока вулканске зиме, што је изазвало широко распрострањену смрт и социјалне поремећаје.
Теорије о ерупцијама и последицама
Истраживачи, укључујући тимове Мајкла Мекормика са Харварда и Мајкла Сигла са Универзитета у Берну, сугеришу да је прву катаклизмичку ерупцију из 536. године (можда у Северној Америци или на Исланду) пратио други велики удар 540. године, а могуће и трећи 547. године. Овај двоструки ударац се сматра разлогом за продужени период таме и хладноће. Поновљени шокови, праћени кугом, гурнули су Европу у економску стагнацију која је трајала све до 640. године, што је средњовековног историчара Мајкла Мекормика навело да закључи да је 536. „био почетак једног од најгорих периода за живот, ако не и најгора година“.
Конкуренти и закључак
Иако у људској историји постоје многи ужасни кандидати за најгору годину или период – попут пандемије шпанског грипа 1918. (50–100 милиона мртвих), Црне смрти 1347–1351. (30–50% европске популације), или Другог светског рата – 536. година се издваја као почетак низа еколошких катастрофа и глади, чији је разорни ефекат трајао деценијама и оставио цивилизације исцрпљене и подложне Јустинијановој куги.
0 Коментари