Кадионица са ликом грчко-египатског бога Сераписа откривена у древном Ефесу

Откриће ретке кадионице у Ефесу

Археолози су у древном грчком граду Ефесу (у данашњој Турској) открили ретку теракотну кадионицу са ликом грчко-египатског бога Сераписа. Овај објекат, пронађен у Лучким купатилима у близини некадашње луке, пружа нови увид у мултикултурални духовни живот града и трговачку активност на велике удаљености током римског периода. Кадионица сведочи о томе како су култови, попут оног посвећеног Серапису, постали део свакодневног живота широм Медитерана.

Место открића и пројекат ископавања

Кадионица је пронађена током текућих ископавања у оквиру пројекта турског Министарства културе и туризма „Бескрајни Ефес: Наслеђе за будућност“, који је почео 2023. године. Пројекат се фокусира на подручје Лучке улице, авеније дуге 570 метара која је повезивала центар града са прометном луком. Комплекс Лучких купатила, где је кадионица откривена, био је међу првим грађевинама које су дочекивале посетиоце који су долазили морским путем.

Бог Серапис. Грчко-египатски спој

Бога Сераписа увео је у Египат Птолемеј I око 300. године п.н.е., као део политике уједињења религије, спајајући грчке и египатске елементе. Серапис је био повезан са исцељењем, обиљем и загробним животом и стекао је велику популарност широм римског света. Кадионица приказује Сераписа са препознатљивом пуном брадом, пуштеном косом и високом круном која подсећа на модијус (мерни суд за жито), што је чест приказ у ранијим статуама.

Религијска размена и производња артефаката

Теракотна кадионица има комору за тамјан и бисту Сераписа на предњој страни, а на полеђини носи натпис који се поклапа са другим натписом претходно пронађеним у Терасним кућама (римским вилама познатим по мозаицима). Археолози верују да ова подударност сугерише или постојање локалне радионице у Ефесу која је производила стандардизоване верске предмете, или указује на активну трговину увозним култовима, посебно оним везаним за божанства египатског порекла.

Значај Ефеса као трговачког и религијског центра

Ефес, који се налази у близини модерног града Селџука, основали су Грци у 10. веку п.н.е. и постао је један од дванаест градова Јонске лиге. На свом врхунцу, град је имао између 100.000 и 200.000 становника и био је главно средиште трговине и религије. Чувен је по томе што је у њему био смештен Артемидин храм, једно од Седам светских чуда древног света. Кадионица ће постати део растуће колекције Музеја Ефеса, одражавајући дубоке везе града са трговином, уметношћу и еволуирајућим верским традицијама.