Улазак у Јерусалим и почетак Свете недеље
Распеће Исуса Христа догодило се у 1. веку н. е. (највероватније 3. априла 33. године), а догађаји из Страдања Христовог током последње недеље постали су познати као Цветна недеља (Улазак у Јерусалим) и Велики петак. Исус је напустио своју сигурност и приватност у Бетанији (Витанији), улазећи јавно у Јерусалим у недељу, чиме је изазвао директан сукоб са свештеничким властима. Већ су биле издате потернице за њим од стране Синедриона (Јеврејског савета), нарочито након што је васкрсење Лазара појачало тензије. Његови противници, укључујући првосвештеника Кајафу, видели су у Исусу претњу њиховом већ нарушеном односу са римским окупаторима. Исус је у град ушао на магарцу, у складу са пророчанством Захарије, а окупљени народ га је дочекао бацајући одећу и палмине гранчице на пут, кличући „Осана, сине Давидов“ (што је асоцирало на краља).
Тајна вечера и успостављање причешћа
Током Великог четвртка, Исус је послао Петра и Јована да припреме Пасхалну вечеру (Седер) у горњој соби једне куће у Јерусалиму. Пре Тајне вечере, Исус је опрао ноге сваком од својих ученика као лекцију из понизности. На вечери је наговестио да ће га један од њих издати, на шта је Јуда отишао. Исус је потом преобразио традиционални Седер: узео је преостали хлеб, благословио га, преломио и рекао „Ово је тело моје, које се за вас даје. Ово чините за мој спомен“. Затим је узео пехар вина, који је обично остављан нетакнут за Илију (да симболизује Месију), и рекао: „Ова је чаша нови завет у мојој крви, која се за вас пролива“. Тако је Пасхални Седер постао основа за традицију Светог причешћа (Евхаристије).
Хапшење и суђење пред Синедрионом
Након вечере, Исус и преосталих 11 ученика отишли су у Гетсимански врт на Маслиновој гори, где је Исус молио, док су његови најближи ученици заспали. У ноћ је стигао Јуда са групом наоружаних чувара из Храма и издао Исуса пољупцем, на шта му је Исус рекао: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“ Исус је одведен прво код Ане (бивши првосвештеник), а затим код његовог зета Кајафе. Ноћно суђење пред првосвештеницима и члановима Савета се распадало јер су сведочења била неуверљива. Кајафа је зато директно захтевао да Исус потврди да ли је он Месија, Син Божији. Након што је Исус одговорио потврдно (према Марку: „Ја сам“), Кајафа га је оптужио за хулу, за шта је предвиђена смртна казна.
Суђење пред Понтијем Пилатом и осуда
Пошто је Јудеја била римска провинција, право на изрицање смртне казне (jus gladii) припадало је римским властима. Исус је у зору изведен пред префекта Понтија Пилата (владао 26–36. н. е.). Главни свештеници су изнели оптужбе да Исус забрањује плаћање пореза и да тврди да је краљ (Месија), што је била оптужба за издају намењена да алармира Пилата. Пилат, који није нашао кривицу, покушао је да пребаци случај на Ирода Антипу (чија је јурисдикција била Галилеја), али га је Ирод вратио. Пилат је потом понудио амнестију поводом Пасхе, али је руља, подстакнута свештеницима, изабрала криминалца Вараву уместо Исуса. У страху од оптужбе за издају Цезара – на шта га је један од свештеника уценио, јер је Исус себе назвао краљем – Пилат је опрао руке и предао Исуса на разапеће. Пре тога, Исус је бичеван, а римски војници су му на главу набили круну од трња.
Распеће и последње речи
Пут до Голготе (ван зидина Јерусалима) био је Via Dolorosa (Пут бола). Исус је, носећи сопствени крст (патибулум), пао, па је римска војска присилила Симона из Кирине да му помогне. На крсту је стављен натпис INRI (Исус из Назарета, краљ Јевреја). Док су му се ругали, Исус је рекао: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине“. Један од разапетих разбојника га је замолио да га се сети када дође у своје царство, на шта му је Исус одговорио: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у Рају“. Јован је био једини ученик присутан разапећу. Пред смрт, Исус је, према различитим Јеванђељима, повикао „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ и на крају „Завршено је“ (Јован) или „Оче, у руке твоје предајем дух свој“ (Лука). Војници су му проболи бок копљем да би потврдили смрт, а тело је пре Сабата (суботе) хитно сахрањено у гробу који је припадао Јосифу из Ариматеје, члану Синедриона и Исусовом следбенику.
0 Коментари