God Mocks. A History of Religious Satire from the Hebrew Prophets to Stephen Colbert, By: Terry Lindvall, 384 Pages, Hardcover, Published By: NYU Press, Published: 1 November 2015
Сатира као књижевни жанр и њена методологија
У књизи „Бог се подсмева“ Тери Линдвал нуди свеобухватан преглед религијске сатире као књижевног жанра, протежући се од светих подсмевања јеврејских пророка и раног хришћанства, преко гротескног реализма средњег века, до ликова превараната и сеоских идиота модерног доба. Линдвал дефинише сатиру као „исмевање људске сујете, лудости и лицемерја“ и користи методу истраживања која се ослања на четири кључна елемента мапирана на две осе: хоризонтална оса повезује исмевање са моралном сврхом, док вертикална оса мери интензитет од беса до хумора. Овај квад сатире омогућава мапирање различитих ликова кроз време и простор, од пророка Језекиља и Илије до Монтија Пајтона и Стивена Колбера. Проза је лака и забавна, а дело је приступачно широј публици док истовремено нуди темељно истраживање за научнике.
Библијски корен и гротескни средњи век
Линдвал јеврејске пророке означава као Божје тужиоце – службу божанског незадовољства која подсмехом напада корупцију. Сврха њиховог оштрог проклињања није да забави, већ да прочисти и искупи комичним умртвљивањем, јер, како аутор пише, „сатира рањава да би излечила. Подсмева се да би преобразила и помирила“. Примери су пророк Језекиљ, који пече јечмене колаче са људским изметом како би прекорио Израиљ, или Илија, који исмева обожавање Ваала питајући се да ли њихов бог спава или је у нужнику. У средњем веку, свештеници су привлачили масе пародијским догађајима као што су Гозба лудака и маскенбал Господара неправилности. Најбоља литература тог периода, укључујући Бокачов Декамерон и Чосерове Кентерберијске приче, обилује шалама о пијаним свештеницима, као и гротескним сценама испуњеним надувавањем, изметом и опсценим шалама, пре него што је уследила сатира реформатора попут Еразма и Лутера.
Сатира као морално огледало и њена неопходност
Сатира, према Линдвалу, постоји првенствено да би донела позитивну промену кроз хумор и довитљивост. Она је лојалан критичар који говори истину власти, често је груба, простачка и намерно вређа. Њена сврха је да „утеши оне који пате и унесе немир међу оне којима је угодно“. Ипак, може бити погрешно схваћена или непризната. Аутор цитира Амброза Бирса, који тврди да америчка читалачка публика једва да препознаје сатиру, а Линдвал је још директнији: „глупи људи једноставно не разумеју сатиру“. Сатира служи као комично огледало које пружа олакшање од друштвених болести док истовремено омогућава да се смејемо сопственом учешћу у лудостима. Њена апсурдност обнавља изгубљени осећај за праведност и помаже у обнови света.
О аутору
Тери Линдвал је носилац катедре К. С. Луис (C. S. Lewis) за комуникацију и хришћанску мисао на Вирџинија Веслијан Колеџу у Норфолку, Вирџинија. Претходно је предавао на Богословској школи Универзитета Дјук и био сарадник Волтер Мејсон за верске студије на Колеџу Вилијам и Мери. Био је бивши председник Универзитета Реџент, где је био професор филма, комуникације и уметности и носилац Угледне катедре за визуелну комуникацију. Аутор је књига Изненађен смехом: Комични свет К. С. Луиса (Surprised by Laughter: The Comic World of C.S. Lewis); Мајка свег смеха: Сара и Постање комедије (The Mother of All Laughter: Sarah and the Genesis of Comedy); и Божје тишине: Одабрана питања и документи у немом америчком филму и религији, 1908-1926 (The Silents of God: Selected Issues and Documents in Silent American Film and Religion, 1908-1926), између осталих дела.
0 Коментари