Шејкерски покрет и филмско васкрснуће Ен Ли
Нови филм редитељке Моне Фастволд, „Завет Ен Ли”, са Амандом Сајфрид у главној улози, баца светло на фасцинантан и често узнемирујући почетак шејкерског покрета у Америци 1780-их година. Трејлер филма обилује призорима змија, верског заноса, емотивног растројства и специфичних плесова, док музика сугерише атмосферу која је за просечног посматрача тог времена била застрашујућа. Ен Ли, енглеска духовна тражитељка, донела је у Нови свет учење које је дубоко уздрмало тадашње друштвене норме, проповедајући веру која је била толико интензивна да су се верници физички тресли током молитве. Управо из тог манифестовања светог духа кроз насилно дрхтање произашао је и назив „шејкери” (они који се тресу), који су им првобитно наденули подсмешљиви посматрачи, да би га они касније прихватили као свој, иако је њихов званични назив Уједињено друштво верника у Христов други долазак.
Радикални концепт породице и целибат
Оно што је шејкере највише издвајало од осталих протестантских хришћана била је њихова строга пракса целибата и заједничке имовине. Ен Ли је подучавала да човечанство не може постићи духовно спасење док год живи у „делима природне генерације” и ваља се у пожуди, верујући да је Бог истовремено и мушко и женско. Када би се читаве породице придружиле заједници, оне би се фактички расформирале – мужеви и жене постајали су браћа и сестре, а исти статус су добијали родитељи и деца. Рани извештаји чак бележе екстремне случајеве где су деца јавно осуђивала своје родитеље у покушају да сузбију телесне везе, што је изазивало велику узбуну и отпор код спољашњег света који је ову секту доживљавао као фундаменталну претњу друштвеном поретку и традиционалној породици.
Музика као одјек духова и јединствена нотација
Шејкерска музика представља један од највреднијих културних легата овог покрета, а хиљаде сачуваних рукописа сведоче о њиховој посвећености бележењу сваког сегмента живота. До 1870-их, њихова музика била је монофона, певана унисоно без пратње инструмената, а верници су веровали да им мелодије дарују сами духови. Ране песме често нису имале смислен текст већ су се састојале од вокализованих слогова попут „lo-de-lo”, а за њихово записивање развили су посебну врсту нотације користећи слова и специфичне ознаке за ритам и висину тона. Најпознатији пример њиховог утицаја на ширу културу је мелодија „Simple Gifts” из 1848. године, коју је композитор Арон Копланд касније адаптирао за свој чувени балет „Appalachian Spring”, чиме је део шејкерске духовности трајно ушао у темеље америчке класичне музике.
Ритуални плес као дисциплина тела
Иако су почели са неконтролисаним изливима одушевљења, шејкерски богослужбени плесови су временом еволуирали у високо кореографисане покрете. Првобитно су то били спори и напорни покрети дизајнирани да „укроте тело” и помогну духовном да надвлада физичко, истовремено усађујући дисциплину и јединство међу члановима. Спољашњи посматрачи били су алармирани интензитетом и физикалношћу ових плесова, који су им се чинили неспојивим са заветoм целибата. За разлику од музике, шејкери су оставили врло мало писаних упутстава за своје плесове, па се данашња реконструкција ових покрета ослања пре свега на бројне и детаљне описе сведока који су својевремено посматрали ове необичне церемоније, покушавајући да проникну у тајну њихове преданости.
Жива вера која траје вековима
Филм Моне Фастволд се фокусира на хаотичне и насилне почетке покрета током Револуционарног рата, када су неки на шејкере гледали чак и као на енглеску заверу за неутрализацију становништва путем верског заноса. Ипак, важно је истаћи да је шејкерство жива вера која се непрекидно мењала кроз векове и чије је присуство у Америци старије од саме државе. Иако су редовни плесови престали да се практикују крајем 19. века, срж њиховог учења опстаје и данас кроз три преостала члана који и даље практикују веру у селу Сабатдеј Лејк у Мејну. Шејкерска максима из химне из 1813. године – „Трешење није лудачка игра” – најбоље осликава озбиљност покрета чија се суштина не крије у спољашњим манифестацијама, већ у дубоким духовним учењима која су успела да преживе више од два и по века.
0 Коментари