Зашто је вековни мексички мит постао трајни симбол Мексика

Мит о оснивању Теночтитлана

Легенда о оснивању Теночтитлана, престонице народа Мешика, представља божански знак који је дао бог Уицилопочтли. Он је наложио Мешикама да напусте своју постојбину и потраже место за нови град, које ће бити означено визијом орла који стоји на кактусу и прождире змију. Након око 175 година потраге, Мешике су угледале овај свети знак 1325. године на малом острву у језеру Текскоко, где је данас Мексико Сити. Ово митско порекло, које је препричано након пада Теночтитлана и забележено у кодексима (као што је Кодекс Мендоза), неки археолози, попут Едуарда Матоса Моктезуме, тумаче као симболичко препричавање историјских догађаја, а не као дословну тврдњу о божанском пророчанству.

Еволуција амблема кроз освајање

Симбол орла и кактуса, који је археолошки посведочен и на Теокалију Светог рата (назив који је археолог Алфонсо Касо дао монолитној претколумбовској минијатури астечког храма, за коју неки сматрају да је служила као престо за Мотеку II), преживео је европско освајање и постао трајни амблем. Изложба „Грб, амблем, симбол идентитета“ у Старој градској кући у Мексико Ситију прати ову историјску трансформацију. Године 1523., под царем Карлом V, слика орла и кактуса је званично усвојена као грб града. Занимљиво је да је змија, као трећи елемент грба, уведена тек деценијама касније, од стране језуита. Овај грб, који се ширио по Новој Шпанији, постао је симбол идентитета који се и данас може видети на фасадама историјских грађевина, попут Мексико Сити катедрале.

Усвајање симбола од стране Шпанаца и Цркве

Снага мешиканске културе била је толика да су је европски освајачи и јеванђелизатори прихватили, уместо да је у потпуности елиминишу. Историчарка Гвадалупе Лозада истиче да су верски редови, задужени за преобраћење домородачког становништва у католицизам, активно усвајали симбол орла и кактуса у својим светилиштима већ од средине 16. века. Ово усвајање није био само чин културног помирења, већ и изјава: „Признајем вашу историју“. За Шпанце, освајање града као што је Теночтитлан било је питање поноса, па никада нису намеравали да порекну његово постојање. Стога, симболичка снага „града који је закопан испод новог“ наставља да израња и чини основу данашњег идентитета Мексико Ситија.

Теночтитлан као живи срчани ритам идентитета

Овогодишње обележавање 700. годишњице оснивања мешиканске престонице, које је организовала Влада Мексико Ситија, наглашава важност препознавања Теночтитлана не као „мртве прошлости“, већ као „живог срчаног ритма“ који и даље куца испод града. Како је изјавила председница Клаудија Шејнбаум, Теночтитлан је био центар аутохтоног света који је изградио сопствени цивилизацијски модел у складу са природом и божанствима. Чињеница да су делови ове древне цивилизације и њене светиње уграђени у темеље зграда попут Старе градске куће, коју је подигао Ернан Кортес 1522. године користећи камење из мешиканских светих места, сведочи о трајном преплитању култура и континуитету историјског памћења.

Симбол данас: национални грб

Амблем орла, кактуса и змије еволуирао је из градског грба у симбол идентитета независне нације Мексика. Овај грб је и данас централни део националне заставе и видљив је на важним јавним и културним установама, укључујући Национални музеј антропологије и Законодавну палату Сан Лазаро. Његова трајност служи као моћан подсетник на фундаменталну улогу домородачких корена у дефинисању савременог Мексика. Изложба, која траје до 15. децембра, на симболичан начин повезује хиљадугодишњу митску прошлост са политичким и културним идентитетом садашњости.

Грб Мексика краси велику заставу на градском тргу Сокало, Мексико Сити, 
у четвртак, 13. новембра 2025. (АП Фото/Клаудија Росел)

Постави коментар

0 Коментари