Бенет, Џон Годолфин

Почетак духовног пута и рана каријера

Џон Годолфин Бенет (1897–1974) био је британски индустријски научник, математичар и визионар, који је комбиновао научно истраживање са изучавањем азијских језика и религија. Његов духовни живот почео је искуством блиским смрти на бојном пољу током Првог светског рата, након чега је доживео визију „вечности“ – димензије коју је касније покушао да објасни кроз концепте. Упркос спољашњем животу испуњеном политичким интригама и научном креативношћу, његова унутрашња потрага била је усмерена на стицање „присуства“ и „бити више“, ослобађајући се сујете. Убрзо након рата, 1920–21. године, Бенет је радио као обавештајни агент британске владе у Цариграду, центру великих политичких промена након пада султаната. Тамо је стекао први контакт са исламом и суфијским мистицима, а што је најважније, упознао је своје будуће духовне учитеље, Пјотра Д. Успенског и Георгија И. Гурђијева.

Гурђијев и „Рад“

Сусрет са Георгијем И. Гурђијевим у Цариграду 1920. године био је пресудан. Гурђијев је инспирисао Бенета да посвети свој живот буђењу „трајног непроменљивог Ја“ изван тока обичне свести. Кратко, али трансформативно искуство у Гурђијевљевом Институту у Фонтенблоу-Авону 1923. године убедило га је да мора да научи да разуме срцем и телом, а не само умом, те да својим телом може да ради за духовни циљ. Након Гурђијевљеве смрти, Бенет је покушао да реконструише његове идеје о „Раду“ на имању Кумб Спрингс код Лондона, где је током двадесет година изводио експерименте са студентима. Током ових година, Бенет је написао своје главно четвороделно дело, Драматични универзум (The Dramatic Universe, 1956–1966), које сведочи о његовим интелектуалним моћима и посвећености интеграцији целокупног људског знања.

Нове духовне потраге и разочарења

Бенет је у својој потрази за „кључем бића“ тражио знање и ван Гурђијевљевог „Рада“. Године 1956. приклонио се учењу индонежанског учитеља „Пака“ Субуха, који је преносио метод духовног буђења зван „латихан“. Ова пракса, која је наглашавала покорност вољи Божијој и изазивала снажна психичка и духовна искуства, чинила се антитезом Гурђијевљевим методама и довела је до тога да многи Бенетови ученици оду. Међутим, до 1962. године Бенет се разочарао у пасивност овог учења и вратио се вежбама самодисциплине. Касније, 1961–63. године, привукло га је учење о Праведном животу које је развио хинду светитељ Шивапури Баба, кога је посетио у Непалу.

Последње године и Четврти пут

Пред крај живота, 1971. године, Бенет је основао Међународну академију за континуирано образовање у Шерборн Хаусу код Лондона. Ова академија била је „експериментална“ школа Четвртог пута, где је са студентима примењивао технике научене током свог живота за буђење из условљене егзистенције. На овај начин је тежио да обједини и примени сва знања стечена кроз сусрете са различитим духовним традицијама и учитељима. Кратко пре смрти, планирао је оснивање још једне сличне школе у Западној Вирџинији.

Наслеђе и интелектуална заоставштина

У овом тренутку, тешко је проценити пуни историјски утицај Џона Г. Бенета. Академска заједница га готово потпуно игнорише, а формална документација о групама које настављају његов „Рад“ је оскудна. Иако је настојао да своје идеје учини доступним свима, комплексност и дубина његове визије, посебно изражене у делу Драматични универзум, остају непрактичне и недоступне већини читалаца. Међутим, његов рад, који је био храбар покушај да се усклади научно знање са мистичним увидима и питагорејским учењем, могао би у будућности бити интегрисан у неоплатонске и неопитагорејске традиције.