Предстојећа посета папе Лава и Сабор у Никеји
Папа Лав XIV спрема се за своје прво путовање у иностранство, а прва дестинација је Турска. Циљ посете је обележавање кључног догађаја који је обликовао темеље Католичког и Православног хришћанства: 1700. годишњице Васељенског сабора у Никеји. Током ходочашћа које одаје почаст хришћанским теолошким коренима, папа Лав би требало да се састане са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом и цариградским патријархом Вартоломејем I.
Богословска школа Халки: симбол наслеђа
У контексту ове посете, дошло је до новог оптимизма око могућег поновног отварања Богословске школе Халки. Школа, основана 1844. године на острву Хејбелијада код Истанбула, обучавала је генерације грчких православних патријараха и свештенства (укључујући и тренутног патријарха Вартоломеја I). Турска је школу затворила 1971. године, позивајући се на законе о приватном високом образовању, и упркос каснијим законским променама које су омогућиле процват приватних универзитета, она је остала затворена. Халки је постала фокусна тачка у борби за верске слободе и симбол Православног наслеђа у Турској.
Политички моментум и реципроцитет
Моментум за поновно отварање Халкија нарастао је након разговора између председника Ердогана и америчког председника Доналда Трампа, када је Ердоган изјавио да ће Турска „урадити свој део“ по питању отварања. Међутим, Ердоган је раније ово питање повезивао са реципрочним мерама Грчке за побољшање права муслимана у тој земљи. Архиепископ Елпидофор, поглавар Грчке православне архиепископије Америке, изразио је уверење да је Турска сада „спремна да направи велики корак напред за добробит Турске, за добробит мањина и за добробит верских и мањинских права“, називајући наставак затварања школе „политичким и дипломатским анахронизмом“.
Тест верских слобода и мањине
Судбина богословије Халки дуго се сматрала тестом односа већински муслиманске Турске према верским мањинама. Хришћанско становништво у Турској тренутно се процењује на 200.000 до 370.000 људи од скоро 86 милиона становника. Иако Устав гарантује верску слободу, само је не-муслиманским мањинама признатим по уговору из 1923. године – Јермени, Грци и Јевреји – дозвољено да воде богомоље и школе, док се друге хришћанске групе суочавају са препрекама. Иако је Ердоганова влада донела неке реформе, проблеми опстају, као што показује и контроверзна одлука из јула 2020. да се Аја Софија претвори из музеја назад у џамију.
Духовни значај и дијалог
Цариградска патријаршија, са седиштем у Истанбулу, међународно је призната као „прва међу једнакима“ у православном свету, иако Турска не признаје њен васељенски статус, већ само сматра да је патријарх вођа све мање грчке православне мањине. Архиепископ Елпидофор нагласио је да Халки представља „дух“ отворен за нове идеје, дијалог и коегзистенцију, који одбацује националистичке и верске предрасуде. Посетиоци попут Агнес Калцојани из Грчке виде поновно отварање школе као могућу основу за побољшање односа између Турске и Грчке, дугогодишњих ривалских земаља, на културном и политичком нивоу.
0 Коментари