Маслиново уље: од античког ритуала до светог симбола
Веровање у лековита и света својства маслиновог уља датира хиљадама година уназад, од најмање другог миленијума пре Христа. Текстови из престонице Хетитског царства (средина 2. миленијума п. н. е.) описују помазање новорођенчади и мајки ради одбијања опасности при порођају. У античкој Сирији, првосвештеница бога Вала посвећивана је „финим уљем храма“, док микенске плочице из Пилоса бележе прављење посебно мирисног уља као приноса боговима. У Хебрејским списима, уље је било кључно за посвећење свештеника и царева (попут Давида и Соломона) и за освећење ритуалних предмета.
Уље као чувар здравља у грчко-римском свету
Стари Грци и Римљани користили су маслиново уље не само за лечење већ и за чишћење. Уљење током купања било је витални део здравствених режима; њиме се трљало тело уместо сапуна, а затим се стругало металном алатом званим стригил. Плиније Старији је писао да је уље „апсолутна неопходност“ за људско тело, препоручујући га као лек за опекотине од коприве и као базу за медицинско биље. Грчки медицински писац Целс саветовао је да се исцрпљене особе на ивици грознице купају у топлој води са уљем, док је Соран препоручивао помазање новорођенчади, понављајући хетитску праксу 1.500 година касније.
Хришћанство и настанак речи „Христос“
Када се хришћанство развило у касном Римском царству, грчки термин Христос коришћен је као превод хебрејске речи Месија, што значи „онај помазан светим уљем“. Ово је дало порекло речима Христос и хришћанин. Мирисно и освећено маслиново уље, названо хрисма, користило се за освећење и прочишћење. Црквени сабор из 381. године бележи да се они који се придружују Цркви прво помазују светом хрисмом на чело, очи, ноздрве, уста и уши пре крштења. Хрисма се и данас користи у обредима попут рукоположења свештеника и помазања болесних.
Чудесна исцељења и производња уља у Цркви
Цркве су биле осветљене новим светиљкама, попут поликандилона са више стаклених чинија испуњених мирисним маслиновим уљем, симболизујући Божје светло и дајући „небески мирис“. Уље из светиљки са гробова светаца и мученика сматрало се чудотворним за исцељење болесних. Текст из 9. века описује како је уље из светиљке на гробу Светог Мине у Египту лечило болесне. Рана Црква не само да је користила, већ је и производила маслиново уље. Археолошка истраживања и манастирски архиви из 6. века потврђују поклоне маслињака и радника црквеним поседима. Хришћански симболи на печатима амфора пронађених у бродолому из 4. века указују на то да је „слатко уље“ можда произведено у манастирима за ритуалну употребу.
Трајно наслеђе и данашња употреба
Древна употреба маслиновог уља за иницијацију, освећење и исцељење има своје наслеђе и у савременом свету. Године 2023., уље за крунисање краља Чарлса III убрано је из маслињака на Маслиновој гори, прерађено у локалним манастирима и освећено од стране архиепископа у Јерусалиму. Тај ритуал помазања наставио је традицију која потиче од крунисања првих енглеских краљева, а која је заузврат моделована према оном древног цара Соломона. Маслиново уље се и данас користи у хришћанским Светим тајнама, за освећење цркава и помазање болесних, потврђујући свој посебан значај у људској историји.
0 Коментари