Најстарији дрвени комплекс Јапана
Хорју-џи, лоциран у данашњој префектури Нара, један је од најпоштованијих будистичких храмова у Јапану. Његово порекло датира из средине Асука периода (538–710), када је будизам почео да напредује у земљи. Основан је по налогу цара Јомеија (540–587) у 580-им годинама и био је посвећен Буди исцељења (Јакуши њораи). Иако цар није доживео завршетак пројекта, његов син, принц Шотоку, довршио је изградњу храма, тада познатог као Икаруга храм, 607. године. Упркос томе што га је пожар уништио 670. године, комплекс је обновљен између 708. и 714. године. Хорју-џи је данас дом неких од најстаријих дрвених структура на свету и прво место у Јапану које је регистровано као УНЕСКО-ва светска баштина.
Архитектонски дизајн и јединствена симетрија
Комплекс Хорју-џи подељен је на Западни (Саиин Гаран) и Источни (Тоин Гаран) део. Западни део садржи Петоспратну пагоду (Гоџу-но-То) и Главну халу (Кондо), која се сматра најстаријом постојећом дрвеном структуром на свету. Комплекс је приступачан кроз капију Чумон, коју чувају застрашујући кипови Нио чувара. Распоред грађевина одступа од аксијалне симетрије типичне за кинеске храмове: пагода и Главна хала нису у центру дворишта и нису савршено поравнате. Неки научници ово тумаче као рани покушај стварања изразито јапанског архитектонског стила, могуће инспирисаног и дизајном шинтоистичких светилишта. Занимљив детаљ је примена ентезе (суптилно избочење) на стубовима покривеног коридора (Каиро), што је реминисценција на античку грчку архитектуру, иако се данас сматра случајном подударношћу.
Петоспратна пагода и инжењерска генијалност
Петоспратна пагода, висока приближно 32,5 метара, најпрепознатљивија је структура и најстарија дрвена пагода у Јапану. Инспирисана индијским ступама, изграђена је за чување реликвија историјског Буде. Кључ њене дуговечности и отпорности на земљотресе и тајфуне је шинбашира – централни стуб од чемпреса из 6. века, који се протеже вертикално кроз цео торањ. Овај флексибилни монополни скелет делује као пригушивач земљотреса. Архитектура пагоде користи и традиционалне јапанске технике спајања дрвета без ексера, омогућавајући померање компоненти током потреса ради дисипације енергије. На врху пагоде је сорин (шиљак) са украсима, укључујући суиен (пламенасти орнамент против пожара) и хошу (драгуљ који симболизује постизање нирване).
Ризница будистичке уметности
Хорју-џи је такође ризница са преко 2.300 историјски значајних будистичких артефаката, од којих је скоро 190 означено као Национално благо или Важно културно добро Јапана. Већина блага се чува у Великој галерији ризнице, изграђеној 1998. године. Међу ремек-делима су Кудара Канон, статуа богиње самилости и милости, висока 2,1 метар, изрезбарена од једног дебла камфоровог дрвета (иако јој име алудира на корејско краљевство Баекџе, верује се да је направљена у Јапану). Значајан је и Тамамуши храм, минијатурни олтар из 7. века, и статуа Јумечагаи Канон („Онај који мења снове“), за коју се верује да претвара ноћне море у мирне снове.
Милион пагода и легенде
Источни део комплекса фокусиран је око осмоугаоне Јумедоно Хале снова, саграђене на месту некадашње приватне резиденције принца Шотокуа. Назив хале потиче од легенде о принцу који је у сновима видео златног Буду. Хала чува статуу Кусе Канон (познату и као Јумедоно Канон), која се открива само два пута годишње. Међу најзначајнијим артефактима су „Милион пагода“ (Hyakumantō), серија минијатурних дрвених кула које је наручила царица Кокен у 8. веку. Свака пагода садржи штампану будистичку амајлију и служи као талисман за доношење мира у земљу. Хорју-џи је једини храм који је задржао значајан број ових минијатура, чувајући их преко 46.000 данас.
0 Коментари