Свеобухватна стратегија САД према насиљу у Нигерији
Администрација председника Доналда Трампа промовише ширу стратегију сарадње са Владом Нигерије у борби против насиља, посебно против хришћана, иако је председник претходно упозоравао на могућност војне акције. Званичници Стејт департмента наглашавају да планирани приступ укључује много више од потенцијалне употребе војне силе, описујући га као експанзивну стратегију која обухвата дипломатске алате (као што су могуће санкције), програме помоћи и размену обавештајних података са нигеријском владом.
Трампов притисак и тврдње о прогону
Напори Вашингтона дешавају се док председник Трамп појачава притисак на Нигерију због низа напада на школе и цркве. Он је јавно изразио „стварну љутњу“ због насиља, тврдећи да нигеријска влада „ништа није урадила“ и да је оно што се дешава „срамота“. Ове изјаве су у контрасту са сусретом америчког секретара одбране Пита Хегсета са нигеријским саветником за националну безбедност Маламом Нухуом Рибадуом, на којем је договорена агресивна сарадња у циљу сузбијања прогона хришћана од стране џихадистичких терориста. Пентагон је нагласио потребу да Нигерија предузме хитне и трајне акције.
Комплексност насиља: више од верског сукоба
Насиље у Нигерији је далеко сложеније него што га је Трамп приказао. Исламистичке милитантне групе попут Боко Харама убијају и хришћане и муслимане. Истовремено, муслимански сточари и хришћански фармери сукобљавају се око земље и воде. Ситуацију додатно компликују наоружани бандити чији су мотиви углавном финансијски (отмице ради откупа), при чему су школе честа мета. Управо прошле недеље десиле су се масовне отмице ученика из католичке школе и из школе у граду са већинским муслиманским становништвом.
Ризици војне интервенције и недостатак капацитета
САД имају смањен безбедносни утицај у Африци, где су војна партнерства умањена или отказана, што би отежало било какву војну интервенцију. Јонатан Прат из Стејт департмента је истакао да се питање могућег војног ангажовања разматра у склопу ширег плана, укључујући могућност санкција након што је Нигерија означена као „земља од посебне забринутости“ због верских слобода. Експерти, попут Џада Девермонта, доводе у питање ефикасност чисто војних акција, наглашавајући да се деценијске борбе Нигерије са несигурношћу „неће преокренути преко ноћи“ приливом америчких ресурса. Девермонт сматра да проблем лежи у „проблему капацитета“ нигеријске владе, а не у запостављању.
Потреба за координацијом и ризици
Нигеријска влада је одбацила једнострану војну интервенцију, али је изразила добродошлицу помоћи у борби против наоружаних група. Стручњаци упозоравају да би интервенција САД без пуне координације са нигеријском владом носила огромну опасност. Малик Семјуел, истраживач безбедности, истакао је да неразумевање контекста представља ризик за америчке трупе, а погрешно тумачење сложених узрока сукоба фармера-сточара и бандитизма могло би да доведе до преливања насиља у суседне земље, као што су Чад, Камерун и Нигер, где делују милитанти Боко Харама.
0 Коментари